Srbe ubija rak iz korova!
Čovek može da dobije rak bubrega samo ako se jedna semenka ove biljke nađe u 10.000 zrna žita, čije se brašno koristi za pravljenje hleba.
Endemska nefopatija je specifično oboljenje jer se javlja samo na određenom području Balkana, iako ove biljke ima svuda u svetu. Pogodno vlažno tlo je glavni razlog što se ova bolest mnogo širila u našem regionu. Ova podmukla bolest se sporo razvija, bez naročitih znakova, pacijenti gube u težini, a jedan od prvih simptoma da nešto nije uredu jeste kada se pojavi krv u mokraći. Oboleli od ove čudne bolesti su veoma retki u svetu, manje od jednog na 100.000 oboli, dok je kod nas obolevanje znatno češće.
Problem - tačnost dijagnoze
Profesor Jovan Nikolić iz KCS-a, koji se već 30 godina bavi upravo balkanskom endemskom nefopatijom, rekao je za “Alo!“ da je ona najveću progresiju imala pre 30 do 50 godina, a sada je dosta proređena, mada još uvek ima obolelih.
Kako prepoznati aristolohiju klematitisReč je o višegodišnjoj zeljastoj biljci, korovu, visine jedan, jedan i po metar s srcastim listovima koji se smanjuju ka vrhu biljke. Njen plod je veličine smokve i pun je semenki koje su naročito bogate aristolohičnom kiselinom, koja ima dva štetna dejstva: može da ošteti bubreg i izazove rak na mokraćnim putevima. |
- Nedovoljna tačnost dijagnoze endemske nefropatije bio je problem koji je bitno uticao na rezultate kliničkih i epidemioloških studija jer neki slučajevi nisu bili prepoznatljivi kao bolest ili su se vodili pod netačnim dijagnozama. Danas je bolest blažeg toka nego ranije i bolje se leči. Sada se ne umire, a ukoliko je bubreg mnogo oštećen, sprovodi se dijaliza, a u obzir dolazi i transplatacija. Usled ovog oboljenja, bubreg se suši i može postati duplo manji od zdravog što se ne viđa ni kod jedne druge bolesti - poručuje doktor Nikolić.
Endemska nefopatija je ograničena samo na određeni prostor i dugo je bila mistična bolest. Obolevali su samo neki krajevi Balkana, pojedina sela, a i u tim selima samo određene porodice. Nije se znalo šta je uzrok oboljenju i čega bi trebalo da se čuvaju.
Krivac - aristolohična kiselina
Milenko Ivić, profesor iz Niša, 1969. godine je tvrdio da je aristolohična kiselina uzrok brojnih tumora i nefropatije, ali je ostao usamljen. Tek su kasnije potvrđene njegove tvrdnje i eksperimentalni radovi i dokazano je da biljka aristolohija klematitis izaziva rak, a istovremeno i ozbiljno oštećenje bubrega - nefropatiju.
Brojni svetski naučnici, a među njima i Bojan Jelaković iz Zagreba, kao i Artur Grolman iz Njujorka, ispitivali su ovu čudnu bolest na 75 pacijenta iz Srbije, Hrvatske i Bosne i dokazali da se u jedru ćelije nalazi aristolohična kiselina, koja ostaje vezana za genski materijal i pored toga što je pre više decenija prekinut unos ovog otrova.
Ne zna se tačan broj umrlihNeprijatna je činjenica da se i posle 50 godina proučavanja ove bolesti ne zna koliko je tačno ljudi u Srbiji obolelo ili umrlo s dijagnozom nefropatije. Tumori mokraćnih puteva su ređi i njih je bilo oko 2.500 za 50 godina na teritoriji Srbije. |
- Kada uđe u genom, organizam ne može da je se oslobodi, te ljudi dobiju netropatiju, a neki od njih i tumore. Ovo podmuklo oboljenje iskorenilo je mnoge porodice jer se seme ovog korova tokom žetve mešalo sa semenom žita, a kasnije su od tog žita ljudi pravili hleb - istakao je za “Alo!“ ovaj poznati urolog i dodaje da je danas bolest blaža i da je prisutna samo kod onih koji su pre 50 godina živeli u endemskom području pogodnom za njen razvoj.
Srećom, agrotehnologija je mnogo napredovala, te je rizik obolevanja današnjih generacija zanemarljiv. Herbicidi su uznapredovali, kombajni mnogo kvalitetnije prosejavaju semenke štetnog korova, ali i seljaci više ne melju žito na vodenicama, već koriste žito iz silosa koje je mnogo kvalitetnije i nije zagađeno semenkama ove biljke.