Meksiko legalizuje marihuanu
Za pet godina, tačnije od 2005. godine, u narkoratovima ubijeno je 20.000 ljudi, lord droge Hoakin Guzman je postao milijarder, pa su vlasti u Meksiku shvatile da se protiv narkokartela može ratovati još samo finansijski.
Naime, poslednjih dana iz Meksika stižu vesti o formiranju političke većine za potpunu legalizaciju kanabisa, pa se može steći utisak da je zemlju sa 111 miliona stanovnika i 90 odsto katolika zahvatio nezapamćeni talas liberalizacije.
Reč je, međutim, o tome da je od konzervativaca preko centrističke levice do socijalista sazreo zaključak da se podivljalim narkokartelima na kraj može stati isključivo tako da im se iz ruku izbije najjače oružje – najizdašniji izvor zarade.
O tome da je krajnje vreme da se u Meksiku primeni i neka drugačija strategija u borbi protiv narkokartela osim gole sile pokazuje to što je ove godine u ratovima kartela ali i u sukobima kartela i policije ubijeno više od 7.000 ljudi.
Time se broj, često i neopisivo brutalnih ubistava, od 2005. popeo na više od 20.000.
Danas su meksički narkokarteli jedni od najorganizovanijih na svetu, a trenutak istine za konzervativnog predsednika Felipea Kalderona bio je kada je slanje 10.000 specijalaca u grad Siudad Huarez uz granicu sa SAD-om pretrpelo fijasko.
|
Karteli godišnje "operu" 36 milijardi dolara
Neke procene čak navode da su u većoj meri meksički a u manjoj kolumbijski karteli tokom 2008. oprali čak 36 milijardi dolara, jer onaj ko je dovoljno okrutan da se u takvim kriminalnim vodama izbori za profit, jasno je da ne preza ni od srodnih izvora zarade, poput krijumčarenja oružjem. |
Trgovina drogom je u Meksiku prerasla u multinacionalni biznis koji zapošljava 450.000 ljudi i koji godišnje obrne najmanje 20 milijardi dolara, što ga po izvozu čini trećom najisplativijom privrednom granom u toj zemlji - odmah iza nafte i automobilske industrije.
O razmerama podivljalog podzemlja svedoči i to što je 54-godišnji Hokin Guzman, šef kartela „Sinaloa“, posle poternice od 5 miliona dolara nagrade američke vlade, dospeo i na 701. mesto ovogodišnje Forbsove liste milijardera.
Takođe, zemljom se uz talas nasilja proširila i korupcija, a bezbednosno stanje u nekim gradovima počelo je da liči na prosečne ratne zone.
Utisak je da meksički narkopakao ima korene, i to u potpuno promašenoj strategiji u borbi protiv narkobiznisa.
Na insistiranju na kaznenom progonu kanabisa, narko šefovi mogu samo da zahvale jer ih je to obogatilo i ojačalo, uprkos 1.000 milijardi dolara koliko su SAD od Niksonove ere ulupale u borbu protiv droge.
Svet se nekada zgražavao nad kolumbijskim narkokartelima za koje se tvrdilo da imaju svoju državu, a izvozom droga u SAD carevali su karteli Medellin i Kali, koji su razbijeni tek u 90-ima.
To je bio ključni trenutak za Meksiko. Kolumbijci su drogu u SAD slali preko Kariba, a nakon što je taj pravac presečen, biznis koji je čekao da ga prihvati neko drugi, preselio se u Meksiko, prevashodno u obalna područja.
Meksički karteli su ispali promućurniji, jer umesto da se bave isključivo izvozom kolumbijskog kokaina, što je posao koji sa zaplenama pošiljki donosi ogromne gubitke, počeli su da uzgajaju i marihuanu koja im donosi između 50 i 65 odsto prihoda.
Pouzdana i domaće proizvodnje, sa puno pošiljki manje vrednosti, postala im je stabilan izvor prihoda, a Meksiko je postao njen drugi najveći proizvođač na svetu (prvi je SAD), te širenjem posla i na druge droge najveći proizvođač heroina na zapadu.
Mogućnost legalizacije biljke koja, iako halucinogena, ne izaziva zavisnost nametnula se sama od sebe jer već decenijama postoji ideja da krijumčarima narkotika neće biti isplativo da se bave marihuanom ako postane legalna, jeftina i dostupna u prodaji poput cigareta.
Narkokarteli ostali bi time bez zarade, dakle i moći, ali se u SAD pojavila bojazan da bi ih zov poslovne prilike mogao oterati u američko dvorište u kojem je kanabis čak i u najliberalnijim krajevima tek dekriminalizovan, pa je kriminalcima stoga i dalje vrlo isplativ.