Vojnici koje morate poštovati (a da im se ne smejete)

U pakistanskom pograničnom gradu Vaga, na 29 kilometara istočno od Lahora, od 1959. svakodnevno se održava jednosatna parada "Ceremonija zastave", u kojoj posebnom vrstom plesa, nabijenim snažnim emocijama, ove dve susedne države jedna drugoj stavljaju do znanja šta misle o zajedničkoj istoriji i trenutnim odnosima.

S jedne strane: ljutih pogleda, izbačenih prsa, u maslinasto-zelenim uniformama, ponosno stoji indijska pogranična straža. S druge: odeveni u crne uniforme, graničari Pakistana. Njihovo držanje je "u dlaku isto" poput onog u suparničkom taboru. I jedni i drugi imaju gotovo identične kape sa "lepezama" na vrhu, razlika je samo u boji - indijske su crvene, a pakistanske crne.

Da bi se izvela ova jedinstvena predstava čeka se predvečerje, odnosno da kazaljke pokažu 17.30 sati. Tada će suprotstavljeni vojnici jedni drugima da pokažu kako se poštuje zastava. Učesnici parade, čije naredbe zvuče poput ratnih pokliča, sinhronizovano marširaju, šutiraju prašinu, razmenjuju oštre poglede.

Sve se odvija pred publikom sa obe strane granice, koja za ovo zadovoljstvo plaća otprilike 700 pakistanskih rupija, odnosno oko šest evra. Cena koja za ove zemlje uopšte nije mala.

Publiku sve vreme "vođe navijača" sa mikrofonima bodre na što frenetičnije navijanje za svoje. Kako bi podigli tenziju i nadglasali protivnika, vojska pušta preglasnu muziku za zvučnika.

Ranije, ukoliko bi sa tribina primetili da vojnici marširaju sa visoko podignutim nogama, znali bi da odnos između Pakistana i Indije nije na dobrom putu. Ali od 2004. godine, kada su ove dve države ostvarile veću saradnju, obe strane su se dogovorile da se tenzija na "Ceremoniji zastave" spusti i da pokreti njenih učesnika ipak budu "u okvirima prijateljstva".