Život na Zemlji umalo nestao u "trenu"!
Prema novom istraživanju, predstavljenom u magazinu ScienceXpress, ceo proces je trajao samo dvestotinjak hiljada godina, ali to je bilo dovoljno da u njemu umre čak 53 odsto svih morskih porodica, 84 odsto morskih rodova, 96 odsto svih morskih vrsta i oko 70 odsto svih kopnenih vrsta uključujući biljke, kičmenjake i, u jedinom zabeleženom slučaju u istoriji Zemlje, insekata.
U novom istraživanju naučnici su istražili koliko brzo se odvijalo ovo Veliko izumiranje koje je zamalo uništilo ceo zemaljski život.
Teorije o uzrocima tog najvećeg izumiranja su različite i pretpostavljaju razne kataklizme i njihove kombinacije - od pada meteora do globalnog zagrevanja. Međutim, nakon novog istraživanja postalo je jasno da će sve teorije od sada na dalje morati da odgovaraju scenariju koji se odvijao izuzetno brzo i u "kratkom geološkom treptaju oka". Njegovo vremensko trajanje naučnici su utvrdili na temelju analiza fosila i hemijskih dokaza o promenama u nivoima ugljenika u stenama od južne Kine do Tibeta. Utvrđeni okvir dosta je kraći od onog koji se do sada prihvatao u naučnim krugovima.
Koautor istraživanja Sem Bouring iz Masačusetsa "Institute of Technology (MIT)" kaže da fosilni ostaci pokazuju da se na kraju Perma odvijala prava noćna mora za sve postojeće organizme kako u moru tako i na kopnu. "Kakav god mehanizam masovnog izumiranja da se pokrene, ono neće biti ni isključivo morsko ni čisto kontinentalno", tvrdi Bouring.
Naučnici ističu da je scenario izumiranja na kraju Perma bio vrlo sumoran.
"Na kraju Perma brzo su nestale šume za šta su bili krivi rašireni šumski požari", rekao je Nanjing Šen objasnivši da su istraživanja sedimentnih stena iz tog razdoblja otkrila velike naslage drvenog uglja i čađi. Otisci izotopa ugljenika takođe ukazuju da se ciklus ugljen dioksida u to vreme reorganizovao tako da su nivoi kiseonika značajno pali.
Autori istraživanja skloni su teoriji prema kojoj su izumiranje izazvale velike emisije ugljen dioksida i/ili metana u vulkanskim aktivnostima na kraju Perma, među kojima i su i oni iz sibirskog područja i na jugu Kine. Ali prema Bouringu još uvek nije potpuno jasno jesu li se erupcije vremenski poklopile sa izumiranjem, pa su moguća i druga objašnjenja. Na primer, istovremeno izumiranje i na kopnu i u moru mogao bi da objasni udar asteroida, prenosi Tportal.
"Udar bi istovremeno i brzo uticao kako na morske tako i na kopnene ekosisteme", rekao je Bouring i dodao: "Nemamo dokaza o udaru, međutim, siguran sam da neki ljudi veruju da ih tek treba pronaći".
Naučnici ističu da je zasad teško reći koliko su nivoi izumiranja na kraju Perma uporedivi sa današnjim, koje neki smatraju jedim od najviših u istoriji.
"Naša priča govori nam da razaranje okoliša može biti dugotrajan proces. Ali kada se jednom pređe prag tolerancije ekosistema, oni počnu ubrzano da propadaju", upozorio je Šen.
Veliko izumiranje imalo je ogroman evolucijski značaj. Ono je na kopnu okončalo dominaciju životinja bliskih sisarima, i stvorilo mogućnost za arhosauruse, a zatim i dinosauruse koji su kasnije postali dominantni kičmenjaci. U morima je tada, postotak životinja koje ne mogu da se kreću, smanjen sa 67 odsto na 50 odsto.