Čuvaćemo donacije za izgradnju kuće

UŽIVA U LJUBAVI I PAŽNJI: Samir sa Halizom i Hajrom Hadžajlić

 

Svi su ga pitali kako bi mogli da mu pomognu. Nedugo potom, usledile su i brojne donacije i podrška ovih ljudi dobrog srca.

- Zvalo nas je bar dvadesetak ljudi iz Beča, Pariza, Berlina, Čikaga, Toronta, Sidneja... Neki su plakali i upućivali reči utehe, neki su tražili adresu, a neki su odmah slali novac. Dobri čovek Nikola P. iz Kanade rekao nam je da se borimo i izdržimo, da učinim sve kako bih decu izveo na put. Već sutradan mi je, preko Hida Muratovića, poslao 1.000 dolara. Novac nam je uručen i deponovan u banci. Vredna donacija stigla nam je od Samira Škrijelja iz Amerike, reč je o 1.040 evra. Živko Rašković iz Beča nam je poslao 500 evra, Humzo Hasanović iz Australije 300 evra, Jasmin Džigal iz Nemačke 200 evra, Cvijeta Hiršamner, takođe iz Beča, 100 evra, dok je Himzo Hasanović iz Australije uputio 300 dolara - priča Nazif i naglašava da su deca i on u nekoj vrsti pozitivnog šoka i da još ne znaju šta im se dešava, a potom nastavlja:

- Lista donatora je toliko duga, da je sve ljude zaista teško nabrojati jer su nam i humani sunarodnici pritekli u pomoć. Ukupno je stiglo oko 5.000 evra, a to ćemo čuvati za izgradnju kuće. Imamo jednu njivu bliže putu i tu ćemo, ako Bog da, sagraditi novi dom. Prosto smo zatečeni i najprijatnije iznenađeni. Nismo verovali da će naša teška sudbina toliko ganuti ljude rasute po celom svetu. Nikada do sada nismo imali poziv iz inostranstva, a odjednom zovu nas čak iz Australije. Beskrajno im hvala.

Ono što je plemenite zemljake širom sveta duboko ganulo jeste pre svega samo saznanje da je od letos ovoj porodici, a deci posebno teško, jer su ostala bez majke koja je, posle 12 godina braka sa njihovim ocem, odlučila da ih ostavi i da novu bračnu zajednicu zasnuje u susednom selu. Otišla je bez pozdrava, ne osvrnuvši se. Za više od stotinu dana nijednom ih nije pozvala, niti posetila. Pošto je Nazif prinuđen da nadniči i žive mahom od tih prihoda, najstariji Ermedin, kome je samo 10 godina, morao je da preuzme svu brigu o braći i sestrama, a posebno o najmlađem Samiru, koji je još u pelenama.

Isto tako, morao je da vodi brigu i o kozi i kravi koje su im jedino bogatstvo. Deca su često bila više gladna nego sita. Porodica Hadžajlić iz Sjenice, u međuvremenu, preuzela je brigu o malenom Samiru, kako bi olakšala teško breme ocu i njegovoj takođe maloj dečici jer Ermedinov brat Elvis ima svega osam godina, sestra Enisa šest, Elma pet i najmlađi Samir godinu dana.

HUMANOST NA DELU: Hide Muratović sa porodicom Karišik

 

- Stiglo je podosta odeće i obuće za svakog od nas, tako da za mališane i mene neće biti zime i nećemo u tome oskudevati. Za to je zaslužan Hido i iskreno smo mu zahvalni na tome. Mnogi humani zemljaci iz dijaspore su nam takođe još obećali pomoć, zbog čega nameravamo da već na proleće započnemo izgradnju kuće. Deca se najviše raduju kupatilu koje ćemo, ako bude novca, sigurno sagraditi. Niko od njih nas ne poznaje, niko od tih dobrotvora ranije nije ni čuo za nas. Nisam ni sanjao da po svetu postoji toliko dobrih ljudi poreklom sa ovih prostora. Znam da im se odužiti ne mogu nikada, ali ja i moja deca pamtimo do kraja života ove neverovatne gestove dobrote i humanosti. Ko zna - možda će jednoga dana moji Ermedin, Elvis, Enisa, Elma i Samir biti u situaciji da pomognu drugima u nevolji. Učiću ih da budu dobri i humani ljudi.

Razgovoru se priključio i njegov najstariji sin 10-godišnji Ermedin, koji je sve donedavno presvlačio i hranio najmlađeg Samira dok nije otišao u topli dom porodice Hadžajlić:

- Hvala svim tim dobrim čikama, sada imamo dovoljno namirnica, pa nećemo gladovati. Nabavili smo i novi šporet, toplo nam je u kući, obući ćemo se toplo i za školu. To nam mnogo znači.