Brodovi zarobljeni na Dunavu
Ta organizacija navodi da su mnogi brodovi zbog niskog vodostaja ostali zarobljeni na deonici Dunava dugoj 40 kilometara u Srbiji. Radi se o gotovo stotinu teretnih brodova, na deonici Dunava od Bezdana do Apatina, koji ne mogu da plove dalje zbog izuzetno niskog vodostaja, koji kod Bezdana iznosi minus 56 centimetara, a kod Apatina minus 16 centimetara.
Kako je Beta ranije danas saznala u Lučkoj kapetaniji u Bezdanu, da bi ovi brodovi mogli da nastave plovidbu, potrebno je da vodostaj poraste za otprilike pola metra, ali u vremenskim prognozama nisu najavljene kiše.
WWF ukazuje da ljudske intervencije, poput vađenja šljunka i peska iz reke, čišćenja mulja i brane doprinose postepenom nestajanju močvarnih oblasti koje mogu da usisaju vodu tokom kišnih perioda i potom je polako oslobađaju tokom vremena suša.
Ekspedicija WWF za posmatranje ptica ustanovila je tokom leta drastično smanjenje broja ptica u donjem toku Dunava u Bugarskoj i Rumuniji.
"Tekuća suša naglašava potrebu da se minimalizuje uticaj strukturalnih intervencija... jer se njima smanjuju vodeni eko sistemi", rekao je programski direktor WWF Andreas Bekman.
On je pozvao da se preispitaju planovi za nove infrastrukturne radove na eliminisanju brzaka i poboljšanju plovidbe, kao i planovi za izgradnju novih hidrocentrala na Dunavu. Prema rečima Bekmana, ti radovi mogu da utiču na status vodenih ekosistema duž celog donjeg toka Dunava od 1.000 kilometara.
Dunav je druga po veličini evropska reka, koja izvire u Nemačkoj i teče kroz srednju i istočnu Evropu, pre nego što se ulije u Crno more.