Neću na Šabanu da stičem popularnost

Među brojnim kolegama bio je i Šeki Turković, koji je bio smešten na bini uz Šabana, ali se prvi pokupio i sišao sa scene. Njegov postupak pokrenuo je tračeve na estradi, dok drugi šapuću da mu zavide što se odvažio da pred kamerama ustane i ode.

- Svašta! Jednostavno, ustao sam da protegnem noge i da popušim cigaretu, a onda sam se vratio. Nije mi se svidelo što pevači sede na bini, pa sam seo ispred bine, mada bi mi bilo najdraže da sam sedeo u publici. Za razliku od mnogih koji su se gurali kako bi ih snimile kamere, još pre početka koncerta, ja sam se sklanjao. Nisam došao na Šabanov koncert da bih na njemu sticao popularnost i podsećao ljude da još postojim! - kaže Turković.

Šta fali tome da vas kamere uhvate?

- Znate šta - Šauliću svaka čast. On je ljudina, pevačina, legenda... Koncert je bio fantastičan, za pamćenje i uživao sam te večeri. Ali, bilo mi je muka i to nema veze sa sjajnim domaćinom Šabanom. Bilo mi je muka od kolega koji su se gurali kako bi bili što zapaženiji. Uvek sam se grozio takvih stvari. Guraju se na snimanjima TV emisija, guraju se na koncertima... Onome ko nije takav, a ja nisam, da se život smuči. U stanju su kolegi nogu ili ruku da slome samo da se utrpaju ispred njega. Brukaju i sebe i profesiju. Da ne pričam o onome koji je kao s neba skočio na scenu. Taj se ponaša kao da je Beograd oslobodio!

Mislite na Harisa Džinovića?

- Nema potrebe da bilo kome spominjem ime. Svi su videli ko je iskočio na scenu i pevao sa Šabanom jednu pesmu a da tekst nije znao. Mnogi su to posle komentarisali isto kao i ja, ali niko neće javno da kaže. Paze da se nekom ne zamere. Estrada je puna poltrona i licemera. U stvari, ne znam šta i meni treba ovo sad da pričam, kad sam davno shvatio da se kriva Drina ne može ispraviti.

Zašto se, kao pojedine vaše kolege, lepo ne učlanite u neku partiju i rešite sve

probleme?

- Danas, ako nisi dovoljno bezobrazan, drzak i nevaspitan, ako nisi blizak sa političkim moćnicima, ne možeš gotovo ništa da uradiš. Meni niko ništa nije nudio, jer se ne družim sa aktuelnim veličinama. Šta da radim kad sam glup za politiku, a neću da budem ničiji poštar ili potrčko koji će političarima, kriminalcima ili estradnim zvezdama da dojavljuje šta se gde radi. Ali, ko zna. Možda i ja jednog dana prolupam, pa se nekome prišljamčim da ne nadrljam. Jer, kako stoje stvari, kad je čovek sam bez zaštite moćnika, može samo da nadrlja.
 

Može i bez Granda Priča se da vas je Saša Popović nedavno ponovo odbio i da opet niste u dobrim odnosima s njim? - Nisam se sa njim nikad ni svađao. Samo sam pre nekoliko godina izneo svoje mišljenje, a on me je isterao iz kancelarije i rekao mi: "Ne trebaš mi više u životu!" Kasnije smo se sreli, izljubili se i on mi je predložio da zakopamo ratne sekire. A, ja ratnu sekiru nikad nisam ni držao. Pre tri meseca, Bane Vasić mu je ponudio pesmu "Ništa mi od ruke ne ide" koju sam otpevao. Sale mu je rekao da je pesma dobra, ali da u Grandu nema mesta, ali nema veze može se i bez Granda. Ima malih, dobrih izdavača koji mogu mnogo da učine, a ne pridaje im se odgovarajući značaj.