Haški sude, zašto film o Srebrenici nije za javnost?
"Ukoliko Haški tribnal ne želi da radi transparentno o veoma bitnim pitanjima, to znači da i dalje postoji ozbiljna zabrinutost srpskog naroda u BiH o tome šta predstavlja taj sud", rekao je Govedarica Srni.
On kaže da treba pozdraviti sve one koji su plasirali ovaj film u javnost.
"Ljudima koji su uspeli da plasiraju ovaj film u javnost treba čestitati na hrabrosti, jer očigledno da nije bio nimalo lak zadatak `proturiti` ovaj film u javnost i pokazati da medalja ima i drugu stranu", rekao je Govedarica.
On je istakao da ovaj film svedoči o stanju u kome se nalazila Srebrenica u periodu od 1992. do 1995. godine, dodajući da je Naser Orić sa svojom grupom do 1993. godine držao i kontrolisao oko 95 odsto teritorije u Srebrenici.
Govedarica je objasnio da sukob između Srba i muslimana u Srebrenici i okolini ima svoje korene još od ranije i da je to mesto bilo poprište bitaka. Prema njegovim rečima, u Srebrenici je 1942. godine počinjen zločin nad Srbima i tada je ubijeno više od 200 ljudi.
On je rekao da je očigledno da cifra od više od osam hiljada žrtava Srebrenice, koju je "nažalost u izveštaju svojevremeno prihvatila RS, jedna neistina o kojoj film i govori".
Stranka dijaspore BiH saopštila je juče da je Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu za bivšu Jugoslaviju poslao pismo švedskoj i norveškoj televiziji povodom emitovanja filma "Srebrenica - žrtvovani grad".
Portparol Haškog tribunala Nerma Jelačić nije mogla da potvrdi Srni da je Tribunal poslao pismo švedskoj i norveškoj televiziji povodom emitovanja filma "Srebrenica - žrtvovani grad", uz obrazloženje da to - nije za javnost.