Agent FBI: Pričam kao Amer, slušam kao Srbin!

Kada su novinari konkaktirali sa centralom FBI u Čikagu s molbom da im dozvoli da razgovaraju sa jednim od agenata srpskog porekla o njegovom poslu, veoma brzo je stigao odgovor, i to na srpskom jeziku! Javio se Milan Momčilović, Srbin rođen u Lici kod mesta Plaški u, kako sam kaže, originalnoj Srpskoj Krajini.

- Ja sam Ličanin. Kad sam imao oko 11 godina, cela familija se preselila u SAD, ne bi li se sastala sa očevom rodbinom. Naravno, to mi nije bilo po volji, jer nisam želeo da ostavim prijatelje i odem u nepoznatu zemlju sa nepoznatim jezikom - počeo je priču Momčilović, koji već 35 godina živi u SAD. Kako kaže, prva godina života tamo bila mu je teška, baš zbog nepoznavanja jezika. Ipak, upornost i učenje su se brzo isplatili pošto, kako kaže, nije želeo da se razlikuje od druge dece.

- Deca u Americi su vrlo surova prema strancima i zbog toga sam bio upetljan u dečje borbe više puta nego što su roditelji želeli. U to vreme mi je otac dao savet kog se i dan-danas sećam. Rekao mi je da nikad ne počinjem borbu, ali ako neko drugi počne, da je ja završim - priseća se Momčilović.

Nisam želeo da se družim sa drugom srpskom decom

Školovanje u SAD, kada je već savladao jezik, nije mu predstavljalo nikakav

Otkrio osobe koje su pretile Tadiću i Vukčeviću! Najviši državni funkcioneri Srbije, predsednik Boris Tadić, ministar Rasim Ljajić i tužilac za ratne zločine Slobodan Vukčević primili su 2008. godine veoma ozbiljna pisma s pretnjama smrću iz SAD. Druga poseta Milana Momčilovića Beogradu rezultirala je identifikovanjem osoba koje su iz Čikaga slale ta preteća pisma. Baš on je zaslužan za njihovo identifikovanje i privođenje pravdi. - To je bio moj zadatak i ja sam tu osobu identifikovao u Čikagu - kaže Momčilović.

problem. Kako kaže, dobijao je dobre ocene bez ikakvog truda, pošto se ispostavilo da je ono što se tamo, primera radi, učilo u sedmom razredu, ovde savladao već u petom.

- U to vreme nisam baš želeo da se družim sa drugom srpskom decom, niti su me zanimali crkveni programi. Ipak, roditelji su me naterali da pristupim folklornoj grupi i morao sam da učim veronauku i igram kola. U isto vreme sam ludeo za američkim fudbalom. Kad sam završio srednju školu, nastavio sam da studiram na Univerzitetu Viskonsin, gde sam takođe igrao fudbal. Tamo sam 1989. godine dobio dve diplome, za međunarodne odnose i balkansku istoriju, sa specijalizacijom ruskog jezika. U to vreme sam već znao da ću raditi za FBI - kaže Momčilović.

U FBI je stupio 1996. godine, a već 2004. imao je priliku da se vrati u Srbiju, ali zbog posla.

Ocena rada Srbije

- U to vreme zadatak mi je bio da ocenim rad Srbije (koji je bio puno kvalitetniji nego u susednim zemljama) i okolnih zemalja u vezi sa borbom protiv trgovine ljudima u okviru programa zvanog SECI (Southeast European Cooperative Initiative), čija se glavna kancelarija nalazi u Bukureštu, u Rumuniji. Nisam znao šta me očekuje u Beogradu, ali kad sam izašao iz aviona, kada su me dočekale poznate osobe, koje sam upoznao dve nedelje ranije na prethodnoj konferenciji u Rumuniji, odmah sam osetio da sam sa svojim narodom i da će sve biti u redu jer sam stigao kući - kaže naš junak.

U Beogradu je radio oko tri meseca, pa je imao priliku i da poseti rodni kraj. Kako kaže, to mu nije bilo nimalo lako…
 

- Voleo bih da nisam video to mesto. Jadan narod. Sve je propalo i samo starci ostali. Život izgleda kao da je stao. Jedino sam morao stalno da se opominjem da ne upotrebljavam uobičajeni pozdrav sa tri prsta kad dolazim ili odlazim... - priseća se Momčilović. U Beogradu je imao priliku da upozna dosta ljudi, s kojima je i danas u kontaktu.

- Jedan od njih mi je bio kao brat, a to je Mitar Đurašković, sadašnji programski koordinator za trgovinu ljudima. Biću mu doživotno zahvalan za gostoljubivost - kaže Momčilović.

Manastir Nova Gračanica u Trd Lejku

Što se života „s one strane bare“ tiče, Momčilović kaže da se oženio Amerikankom, ali u srpskom manastiru.

- Oženio sam se u manastiru Nova Gračanica u Trd Lejku, u Ilinoisu. U braku smo već 20 godina, imamo troje dece, koja su krštena u pravoslavnoj crkvi. Idem u crkvu kao i većina Srba, za Uskrs, Božić... Posao mi oduzme veliki deo dana, a ostatak volim da provedem sa familijom. Sreća je da naša kancelarija u Čikagu ima nekoliko naših ljudi s kojima provodim dovoljno vremena. Većina njih govori naš jezik, koji koristim skoro svakodnevno. Radeći ovaj posao, imam priliku da upoznam sve više i više Srba na pozicijama raznih lokalnih, državnih i federalnih službenika - zaključuje Momčilović.

Iako je srpski, na kojem je odgovarao, bio više nego vrlo dobar za nekoga ko toliko dugo živi u tuđini, Momčilović se na veoma simpatičan način opravdao zbog jezičkih grešaka.
- Znam da možete da vidite da mi jezik nije perfektan kao što bi trebalo da bude, ali teško je misli na engleskom izraziti na srpskom jeziku. Žalosno, mislim i pričam kao Amer, ali slušam kao Srbin - konstatovao je jedan od srpskih specijalnih agenata čuvenog FBI.

Pohvale za konzula Nikitovića Momčilović posebno ističe konzula Srbije u Čikagu Deska Nikitovića, kog naročito hvali. - Ako mi je išta potrebno, poslednjih nekoliko godina samo nazovem generalnog konzula Srbije u Čikagu Deska Nikitovića i on sredi sve što mi treba. Nisam siguran da Vlada Srbije potpuno zna vrednost gospodina Nikitovića. Meni je on prag za uspostavljanje političke i policijske veze između Srbije i SAD.