Istok spasava Srbiju od krize
Kako kažu eksperti, to su ogromna tržišta, privrede tih zemalja beleže konstantan i veliki rast, a Srbija sa pomenutim državama uglavnom ima povoljne trgovinske sporazume.
Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Lu Brefor ocenjuje da je šansa srpske ekonomije upravo na istočnim tržištima.
- Srbija je u trgovini veoma zavisna od Evrope, što je logično, jer je u pitanju veliko, bogato i geografski blisko tržište, ali ako ono usporava, trebalo bi tražiti šansu na Istoku, posebno u zemljama sa kojima Srbija ima ugovore o slobodnoj trgovini, kao što su Rusija, Belorusija, Kazahstan... Njihove ekonomije brzo rastu, a procenat izvoza Srbije u te države vrlo je nizak i ostavlja veliki prostor za plasman srpskih proizvoda. Srbija svakako treba da nastavi da izvozi u Evropu i uporedo da traži šansu da poveća prisustvo u Rusiji, Kazahstanu, Kini, Brazilu i drugim zemljama koje imaju visok rast - preporučio je Brefor.
Zavisi i od politike
Saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu Ivan Nikolić procenjuje da su šanse za plasman robe na neiskorišćena tržišta velike, ali da realizacija zavisi od političke odluke državnog vrha.
- Nastupi na svim tim tržištima zahtevaju političku pripremu i dogovore, jer bez toga ne možete sprovesti privredni zaokret. Na primer, u zemljama Bliskog istoka vole da im se pokloni pažnja u odnosu na tržišta Evrope. Tamo očekuju da im dođe kompletna politička delegacija, plus privrednici. Pitanje izvoza rezultat je nečega što prethodno mora da se završi na unutrašnjem planu, počev od povećanja investicija do privredno-sistemskih rešenja. Ne možete da kažete 'sad ću da promenim lokaciju', pa ću više da izvezem. Morate da znate šta ćete da izvezete i koliko više - navodi on. |
Mada Srbija sa pomenutih tržišta više uvozi nego što izvozi, ekonomista Miroslav Zdravković kaže da to nije prepreka, već prednost, i podseća da sa njima imamo sklopljene ugovore o slobodnoj trgovini.
- Radi se o brzo rastućim i velikim tržištima, na koja se može prodati bilo šta što se proizvodi u Srbiji. Međutim, da bi se znatno povećao izvoz, posebno u Kinu, Kazahstan i Brazil, neophodan je klasterski, zajednički nastup. To znači da je potrebno udruživanje istih ili sličnih proizvođača da bi zajedno nastupili i tako smanjili troškove marketinga i transporta. Grupisani preko, na primer, privredne komore, proizvođači nameštaja, namenske industrije, voćari, kao i prehrambena industrija, imali bi svetliju budućnost - objašnjava Zdravković.
On navodi da su "Ju-Es stil" i NIS vodeći korisnici sporazuma o slobodnoj trgovini sa Turskom. Šansa je, kaže Zdravković, i Poljska, koja je veliko tržište, a tamo takođe imamo mali izvoz.
- To što smo u deficitu u trgovini sa istočnim zemljama nije negativan signal jer taj minus možemo da eliminišemo. Dešavanja u Evropi već utiču na nas, zato što pada izvoz u Italiju i pitanje je trenutka kada će takva tendencija početi i u trgovini sa drugim zemljama. Pomenuo bih još i Saudijsku Arabiju, koja je veliki izvoznik nafte, ali je u strahovitom deficitu sa hranom - navodi Zdravković.