Nemačka prihvata evroobveznice, traži promenu Ustava EU?

Sastanak je usledio nakon što je kriza državnih obveznica počela da prelazi u stanje panike kada je propala nemačka aukcija državnih obveznica.

Tržišta su bila potpuno šokirana činjenicom da više ni Nemačka ne uspeva da se zaduži koliko želi jer ulagači beže od svih državnih papira zemalja evrozone. Bio je to upozororavajući signal da se mora učiniti dodatni napor.

Otpor Nemačke objedinjavanju duga i izdavanju zajedničkih obveznica počeo je da posustaje.

Vrednost evra u četvrtak je značajno pala u odnosu na dolar nakon što su vlade Francuske, Nemačke i Italije pristale da prošire ulogu Evropske centralne banke u pomaganju država evrozone. Evropska valuta pala je na 1.3316 vrednosti dolara, što je najniže nakon 6. oktobra.

Neki članovi poslaničke grupe kancelarke Angele Merkel, piše nemački Der Spiegel, počeli su da razmatraju uslove pod kojima bi mogli da prihvate objedinjavanje evropskog duga. Zauzvrat, traže da zemlje EU prihvate zahteve Berlina da se donesu čvršće odredbe evropskog stabilizacionog pakta.

- Nikad nismo rekli nikad. Samo smo rekli da nema evroobveznica pod sadašnjim uslovima, rekao je za nemački "Financial Times" portparol vladajuće nemačke koalicije.

Recesija izvesna?   Institut za međunarodne finansije (IIF), vodeća međunarodna bankarska organizacija, izvestila je da se stanje u evrozoni naglo pogoršava i da je recesija već izvesna.   - Ekonomija je skliznula u stanje za koje smatramo da se može nazvati recesijom i da će samo povećati budžetske manjkove i dodatno oslabiti kvalitet imovine banaka, tvrdi u svojim globalnim proračunima IIF.   U 2012. godini IIF očekuje pad BDP-a za jedan posto, ističući da se slabosti evrozone mogu preliti na ostatak sveta kroz brojne kanale, pre svega kroz bankarski sektor.

Nemačka želi da promeni evropski ustav kako bi bile uvedene strožije kazne za one koji krše odredbe pakta o stabilnosti. Zalažu se i za donošenje zakona o uravnoteženju budžeta. Ako ga nacionalni budžetine poštuju, Evropska komisija, smatraju, morala bi da ima ovlašćenja da ga odbije.

S druge strane, italijanski premijer Monti zagovara manje ambiciozne budžetske ciljeve i više pažnje ekonomskom rastu koji je gotovo zaustavljen. - Održivost budžeta mora da bude podržana višim ekonomskim rastom, rekao  je Monti.

Evropske deonice konačno porasle   Da stanje ipak nije tako obeshrabrujuće potvrđuju dobre vesti koje stižu iz Nemačke. Indeks poslovne klime "Ifo instituta" koji se temelji na istraživanju 7000 direktora pokazuje iznenadni rast optimizma u novembru. To je ohrabrilo ulagače i evropske deonice konačno su porasle.   - Još uvek vidimo neke svetle tačke u svemu ovom sivilu koje nas okružuje. Izveštaj pokazuje da aktivnost neće uskoro da kolabira u glavnim evropskim ekonomijama, rekao je Analisa Pjaca, strateg u londonskoj "Newedge" grupi.

Periferne zemlje evrozone neće se oporaviti dugi niz godina

Biće potrebne godine da se periferne zemlje evrozone, Grčka, Irska, Portugalija i Španija, oporave od recesije, slabog privrednog rasta, visoke nezaposlenosti i ogromnih budžetskih deficita, pokazala je danas anketa koju je sprovela agencija Rojters.

Ponovo snižen kreditni rejting Portugalije   Agencija za ocenu kreditnog rejtinga "Fič" snizila je portugalski državni rejting na neinvesticioni status zbog, kako je navela, velike fiskalne neravnoteže, ogromnog duga i rizika da će mere štednje koje su u zamenu za pomoć zahtevali međunarodni kreditori pogoršati ekonomsku prognozu.

Istraživanje, u kome je učestvovalo 30 ekonomista, dalo je slabu prognozu za prezadužene zemlje zbog kojih je ugrožen opstanak sadašnje monetarne unije.

Prognoze rasta za 2012. i 2013. snižene su pošto stope nezaposlenosti u te četiri zemlje nisu pokazale znake da će pasti na prosečni nivo u evrozoni pre 2014. godine.

U mnogo slučajeva, rezultati Rojtersove ankete su znatno ispod zvaničnih državnih prognoza privrednog rasta.

Ekonomisti predviđaju da će Irska i Španija najbolje proći u 2012, uz rast od 0,7 odsto u Dablinu i stagnaciju rasta u Madridu. Atina i Lisabon će zabeležiti negativan privredni rast od oko tri odsto, što će produbiti ionako veliku rupu u njihovim državnim finansijama.

"Jačanje dužničke krize i uvođenje novih mera štednje uzeće veliki danak u vidu smanjenja domaće potrošnje, a malo je pokazatelja da će izvoz biti sposoban da nadoknadi razliku", rekao je ekonomista firme "Kapital ikonomiks" Ben Mej.

Postoji zabrinutost da se dužnička kriza otela kontroli i da se evrozona bori da oformi ojačani fond koji bi zaštitio Italiju i Španiju. Grčka, Irska i Portugalija već su primile finansijsku pomoć od EU i Međunarodnog monetarnog fonda.

Prema analizi banke "ABN Amro", Italija i Španija zajedno treba da obezbede 570 milijardi evra sledeće godine za kratkoročno i dugoročno finansiranje.