Vruć izvor za knjaza Miloša

Prvo stručno ispitivanje lekovitosti voda Jošaničke Banje preduzeto je tek 1834, pošto je Srbija stekla samostalnost. Na zahtev kneza Miloša Obrenovića, uzorci su poslati Bečkom medicinskom univerzitetu. Uskoro je vodu ispitao i baron Herder, kraljevsko-saksonski upravitelj rudokopa i pošto je objavio njena gotovo čudotvorna svojstva naročito na kostobolju, u banju su pristigli i članovi kneževe porodice.

Lekovitost vode koja sadrži natrijum, kalijum, kalcijum, hidrokarbonate, sulfate i fluor i može da leči ne samo kupanjem, nego i da se pije, ispitivali su 1881. godine i bečki lekari Kunibert, Šlezinger i Šans. Obilazeći kopaonički kraj srpski lekar i prirodnjak Josif Pančić se takođe zanimao za jošaničke izvore i za vodu rekao "da je najtoplija u Jevropi i nema sebi druge do one u Brusi i Maloj Aziji i još da se po medičkoj rednji može meriti s vodom u Gostronu, samo što je ova mnogo toplija".

Banjski turisti su sve do 1935. još koristili kupatilo iz turskog doba. Potom je izgrađeno savremeno sa deset kada i bazenom koji i danas radi. U njih se sticala voda sa pet mineralnih izvora, od kojih glavni daje 7 litara vode u sekundi, temperature 78 stepeni Celzijusa.

Heroina Milunka

Jošanički kraj je dao najveću junakinju novije srpske istorije Milunku Savić. Rođena 1888. u raškom selu Koprivnica, borila se u balkanskim ratovima 1912. i 1913. kao dobrovoljac. U Prvom svetskom ratu bila je podnarednik u Drugom puku i naročito se istakla kao bombaš u Kolubarskoj bici. U borbama je ranjavana devet puta. Za višestruko herojstvo u Kraljevini Jugoslaviji odlikovana je Karađorđevom zvezdom sa mačevima i medaljom Miloš Obilić, a u Francuskoj je dobila dva ordena Legije časti. Jedina je žena u svetu koja je odlikovana francuskim ordenom Ratni krst sa zlatnom palmom.