Panika u Evropi: Evro "puca" u januaru

"Dogodiće se neke vrlo bitne stvari i to vrlo verovatno do sredine januara", navodi se u izveštaju bankara, u kojem se dodaje da će se kriza u evrozoni odraziti na do sada jake finansije Francuske i Nemačke, kao i na najjače banke. Takav razvoj događaja, čini se, nije nepoznat zemljama članicama Evropske unije, a da tako, dokazuje i priprema na niz ključnih odluka oko budućnosti evrozone, te same EU.

Švajcarci u svojoj crnoj prognozi ističu da, ukoliko se ne dogodi nešto "revolucionarno" u razmišljanju čelnika EU, može se očekivati poplava krize od koje niko neće biti pošteđen.

"Bitno je vreme kada će se shvatiti da se treba okrenuti racionalnom ponašanju u bankarskom sektoru", smatraju švajcarski analitičari, dodajući kako bi Evropska centralna banka trebalo preuzeti istaknutiju ulogu u sprečavanju kolapsa evrozone, odnosno finansijskog sektora.

Strah od bankrota: Evropljani povlače novac iz banaka

Bankarskom sektoru u Evropi preti novi šok, nakon što su kompanije i štediše u problematičnim zemljama evrozone poslednjih nedelja povukli milijarde evra depozita iz banaka.
 

Brojne italijanske i španske banke nedavno su objavile smanjenje sredstava na depozitima velikih korporacija i drugih institucionalnih klijenata, i to tempom koji se meri u dvocifrenim procentima.

 

Depozitna baza španskih banaka u trećem kvartalu 2011. smanjena je za 48 milijardi evra, objavila je španska centralna banka. Domino-efektom, povećale su se i pozajmice bankama iz Evropske centralne banke, na rekordni nivo od 2009. godine.
 

Banke u zemljama poput Španije, Italije i Portugala pokušavaju da zadrže klijente i privuku nove, rekordno visokim kamatama na depozite, no time povećavaju i cenu vlastitih transakcija.
 

Tako je u Italiji samo u septembru kamata na depozite porasla na 2,6 posto, gotovo dvostruko više od kamate koja se nudila početkom ove godine.
 

Bankarski sektor, osim masovnog povlačenja depozita, ugrožen je i zbog činjenice da evropskim bankama dogodine dolaze na naplatu obveznice u vrednosti od 800 milijardi evra.