Ko puni državni budžet (4): Demokratija za prosjake

- Došla su strašna vremena kada se čovek oseća poraženim i bezvrednim. Jedemo pasulj četiri dana uzastopno. Sin nije radio, pa se zatvorio u sobu. Žena je sa sela, pa smo u ona zlatna vremena u okolini Vranja započeli kućicu za penzionerske dane.

Jedna soba je završena. Srećom sin se zaposli u kladionici, a mi na selo. Imamo baštu, kokoške, drva. Živimo kao naši preci, koliko god možemo bez sekiracija. Imamo dom i hranu, a sinu smo ostavili kuću u Vranju i sve dažbine.

Sreća dete nije raspikuća, pa plaća pomalo, a da li će da izađe iz dugova ne znam - priča Janjić.

Marjan Mišić ima 50 godina, radio je u Jumku i trenutno je bez posla. Nekad nekom okreči da bi zaradio koji dinar. Jedini stalan prihod je očeva penzija. Otac Vasilije (81), ima penziju koja iznosi nešto manje od 10.000 dinara. Za plaćanje dažbina državi nemaju novac. Tužili su ih za neplaćenu struju, čekaće sudske izvršitelje. Imovina se vodi na oca.
 

- Platiću kad imam, a imaću na Svetoga Trajka. Posla nema, a radio sam čitav život u Jumku, u pogonu dorade, gde mi one boje i kiseline izedoše dušu, pa sada jedva dišem.

Prodajem kruške kaluđerke po kućama da kupim hleb za oca i mene, a država hoće da joj plaćam dažbine.

Hteo sam da poginem 9. marta 1991. u Beogradu na demonstracijama. Istaknuti član SPO-a, e, luda glavo, kažem sebi, šta si dobio za onolike proteste, šetnje, privođenja u policiji, maltretiranja.

Dobio si prosjački štap, a borio se za promene. Kad dođoše demokrate na vlast, ja sam već bio van partije, revoltiran i potom rezigniran kao i većina Srba. Ne plaćam ništa jer sam sve već platio narušenim zdravljem - kaže Mišić.
 

Retke su porodice u Vranju koje ne duguju za porez na imovinu, koje su izmirile dugovanja za utrošenu struju, vodu, za iznošenje smeća...

Državnih dažbina je sve više, a takođe i praznih džepova, opšta je konstatacija u gradu sa 55.000 stanovnika.

Većina ljudi, koji bukvalno sastavljaju kraj s krajem i žive u velikoj oskudici smatra da je loša privatizacija u vranjskim gigantima i ostalim fabrikama proizvela gore posledice od NATO bombardovanja.

Naš sagovornik, vojno lice u penziji, ne želi da krije svoj identitet, ali je na to prinuđen zbog poreskog izvršitelja koji bi sigurno snosio posledice na poslu.

- Iako sam bio vojno lice nemam veliku penziju, jer nemam ni veliki čin. Ali, krvario sam svuda gde je trebalo, od Hrvatske do Kosova.

Bliski susret sa poreskim izvršiteljem desio se zbog neplaćanja poreza za dva pištolja. Za jedan se plaća 2.500 dinara, pa puta dva i puta dve godine ode preko 15.000 dinara sa svim pratećim troškovima - počinje priču naš sagovornik.

Porez na oružje nije mogao da plati jer mu ćerke studiraju u Beogradu, a sin u Nišu i sav novac ode na stanarinu i ostale potrepštine.

Muka na muku ide   Kad je izvršitelj popio tri-četiri rakijice, još više se snuždio. Opet iskapi čašicu i otvori dušu: - Pokazujem na pištolje i kažem: "Uzmi i nosi, zbog njih sam došao dovde, da mi sramota jede džigericu." Njemu se tresu ruke: "Ne mogu da uzmem pištolje zakonski. Odgovaraću, čoveče, izgubiću posao. Nego idem, a ti se snalazi kako znaš, plati na rate, spasi i tvoju i moju sramotu."   Upitam zašto njegovu sramotu. Kaže, i njemu dvoje dece studira u Nišu, nije platio porez za pištolj tri godine. Šef naredio da mu stave zabranu na platu - priča bivši oficir kako je i izvršitelj nastradao zbog ljubavi prema oružju.

- Dok, sudski izvršitelj kasni, poreski iz opštine je stigao da naplati ili popiše stvari za neplaćen porez na oružje. Došao čovek, zna me, i vidim neprijatno mu. Da mu otklonim nelagodu ponudim ga rakijicom koju on sa olakšanjem prihvati. Pijuckamo tako i počnem da se žalim na nemaštinu, na decu koja studiraju, na hleb koji je u Vranju 45 dinara po vekni - kaže sagovornik.

- Para nemam ni za 100 grama rinfuz kafe, televizor mi se ne daje, star je više od 10 godina, ali bih morao da se razvedem od žene zbog nemogućnosti da gleda turske i indijske serije. Jedino rešenje je bilo da otvorim šifonjer, izvadim pištolje za koje dugujem porez i stavim ih na sto pred izvršitelja - navodi bivši oficir.

Platio je ipak porez, kaže, na rate. Iako su pištolji bili trofejni, jedan je morao da proda ispod cene.

- Raspitao sam se, jedan sudski izvršitelj ima oko 20.000 predmeta, a njih ima šest ili sedam. Znači imaju više od 100.000 predmeta, a Vranje 55.000 stanovnika. Znači u proseku svakom po dva izvršenja...

Ko puni državni budžet:   - Bogatima raj, narodu porez - Pola mi otme država - Jazavac pred porezom