Put u EU: Jedna mera za Srbiju, druga za ostale

Dačić je izrazio bojazan da bi moglo biti novih ucena Beogradu, a sve ukazuje na to da bi Srbiji mogli biti postavljeni uslovi koji nisu bili primenjivani u slučaju drugih zemalja kada su ulazile u Evropsku uniju.

Branko Dragaš smatra da nema kraja ponižavanju Srbije: "Evropa želi da nas kazni za poslednjih 20 godina, kada je Srbija, po njenoj oceni, bila remetilački faktor na Balkanu i neće odustati od novih ultimatuma".

On podseća da je Brisel 2007. u svoje okrilje primio Bugarsku i Rumuniju, i to bez poštovanja ekonomskih kriterijuma. Prethodno je Grčka primljena u evro-zonu, a da nije ispunjavala finansijske uslove za to, dok se od Srbije traži nemoguće.

- Rumunija i Bugarska su primljene u EU jer su strateški važne zbog postavljanja tzv. tampon zone prema Rusiji, a Grčka im je važna zbog mora. Ponižavanje je jedini način na koji čelnici EU komuniciraju sa Srbijom - smatra Dragaš.

Prof. dr Zoran Stojiljković, politički analitičar u izjavi za "Vesti" kaže da je postavljanje uslova o finansijskoj sposobnosti Srbije za kandidaturu u EU preterano i da predstavlja dodatni udarac.

- Važno je da dobijemo kandidaturu za ulazak u EU, ali u ovom trenutku, kad je cela zona evra u velikoj krizi ne treba nam da nas šamaraju.

Da se razumemo, ekonomski kriterijum jeste uslov za sve zemlje koje traže kandidaturu i nalazi se u kopenhaškom dokumentu iz 1993. godine, ali frustrira što se taj uslov potencira baš sada, primećuje Stoiljković.

On ima razumevanja za to što je EU zabrinuta zbog finansijske situacije unutar svojih članica. Međutim, stiče se gorak utisak da Brisel nedovoljno pokorne, u ovom slučaju Srbiju, natprosečno kažnjava.

- Činjenica je da postoje dvostruki aršini i da nam veliki ne praštaju događaje iz devedesetih godina - kaže dr Stojiljković.

Pušara: Sve u funkciji priznanja Kosova   Ekonomski analitičar Kostadin Pušara kaže da ovaj dodatni uslov EU predstavlja još jedan pritisak na Srbiju i da su briselski čelnici svesni da ga Srbija ne može ispuniti.   Kostadin Pušara - Od Srbije se traži finansijska sposobnost u trenutku kada se urušavaju mnogo snažnije evropske ekonomije. Jasno je da je ovde reč o političkoj igri, a to je da Srbija prizna Kosovo - smatra dr Pušara.   Drugim rečima, Evropa poručuje da ako nemate finansijske sposobnosti, a vi onda možete da priznate Kosovo. Samo je pitanje trenutka, smatra naš sagovornik, kada će srpski političari da kažu da ne žele više da budu taoci kosovskog pitanja i tako krenu ka priznanju Kosova, što je uslov EU.   - Već sada tvz. druga linija političara omekšava stavove o Kosovu i priprema javno mnjenje da prizna južnu srpsku pokrajinu. Samo je pitanje vremena kada će ga priznati najviši državni zvaničnici - kaže Pušara.

Direktorka vladine kancelarije za Evropske integracije Milica Delević misli, međutim, da je postavljanje pitanja finansijske sposobnosti Srbije kriterijum koji važi za sve zemlje koje su zainteresovane za članstvo.

- Ekonomski kriterijum je još od 1993. i Kopenhagena jedan od kriterijuma za članstvo u EU. Ako se pogleda mišljenje koje je o našem zahtevu objavila komisija 12. oktobra i bilo koji izveštaj objavljen prethodnih godina, vidi se da komisija daje ocenu i makroekonomske stabilnosti, izazova, reformi, finansijske održivosti - kaže Delevićeva.

I Evropa stagnira   Bogdan Lisovolik Šef Kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Bogdan Lisovolik ocenio je da će ekonomski rast u Evropi verovatno stagnirati dogodine i da će Srbija time biti pogođena, jer posluje s evropskim tržištem.   - Situacija nije ružičasta, ali za Srbiju za sada prognoziramo rast od 1,5 odsto u 2012, rekao je Lisovolik. On je dodao da će, ukoliko u zoni evra budu zabeležene negativne stope rasta, a recesija u Italiji bude dublja od očekivane, procena za Srbiju postati previše optimistična.