Polovične šanse za status kandidata

Prelec je istakao da je nemački otpor poprilično jak, dok, sa druge strane, Vlada u Beogradu deluje krajnje konfuzno i neodlučno. On kaže da je ono što Nemačka traži više u odnosu na druge zemlje-članice EU prvenstveno odstupanje od barikada na severu Kosova.

"Nikada to, doduše, Nemačka nije jasno rekla, ali između redova, čini mi se, traži da Beograd da neki jasan signal da je gotovo sa barikadama", istakao je Prelec za Radio Slobodna Evropa.

Na pitanje da li su Priština, Beograd i Brisel išta dogovorili o prelazima Brnjak i Jarinje, Prelec je rekao da je prilično nejasno da li je ikakvo rešenje dogovoreno.

"Mislim da je reč o uslovu koji je Srbija sama sebi postavila - da se neće vratiti pregovorima sa Prištinom pre nego se reši situacija na prelazima Brnjak i Jarinje. Ostaje utisak da se išlo na to da se nešto proglasi rešenjem na dohvat ruke, tako da se Srbija ponovno može vratiti pregovorima. Postaje, međutim, sve izvesnije da se ta situacija neće rešiti pre sednice Evropskog saveta 9. decembra, a to znači da je Srbija u ozbiljnoj opasnosti da ne dobije status kandidata", ocenio je Prelec, koji ipak smatra da je ohrabrujuće što je Priština pristala na integrisano upravljanje prelazima, kao i Beograd, koji, takođe, pristaje na zajedničku upravu na prelazima, ali ih ne smatra graničnim prelazima.

"To rešenje je dobro, jer dozvoljava i jednoj i drugoj strani da tumači dogovoreno na način koji im više odgovara, a da, u međuvremenu, normalni život teče dalje. Međutim, čitav pristup i primena tog zajedničkog menadžmenta je vrlo komplikovana stvar i EU ima pravilnik od 100 stranica koji to rezimira. Predstoji, dakle, mnogo napora da se to rešenje i primeni", istakao je Prelec.