Poreznici oduzeli 50 “punta“ našem poznatom biznismenu

U hali, desetak kilometara udaljenoj od Beograda, dolazi zaplenjena roba iz gradova poput Beograda, Šapca, Loznice i Valjeva, praktično iz dve trećine Srbije. Na površini od nekoliko stotina kvadrata može se naći sve, od igle do lokomotive, sa buvljaka, iz kineskih prodavnica, ali i iz trgovinskih radnji i ozbiljnih industrijskih firmi. Uglavnom je reč o novoj robi koja lako nalazi kupca, ali i o celim proizvodnim pogonima kojima je država namirivala potraživanja po osnovu poreskih obaveza.

Ispred magacina je parkirano i oko 50 automobila marke fiat punto. Pozivajući se na Zakon o poreskom postupku i administraciji, koji zabranjuje odavanje imena poreskih neplatiša, u Poreskoj upravi nisu želeli da kažu kome su oduzeli vozila, ali saznajemo da je reč o poznatom biznismenu koji nije plaćao porez. Sada su ovi automobili pod žalbom bivšeg vlasnika, pa je onemogućena i njihova prodaja.
 

Uzimali i stanove Za prvih osam meseci ove godine Poreska uprava je na ime neplaćanja poreza fizičkim licima i preduzećima oduzimala i nepokretnosti. Od januara do avgusta je donela 827 rešenja o prinudnoj naplati. Od 240 prodaja nepokretnosti Poreska je uspela da unovči njih 14. Nepokretnosti fizičkih lica obuhvataju stanove, kuće, njive, voćnjake…. Nepokretnosti pravnih lica obuhvataju poslovne zgrade, poslovni prostor, garaže i magacine.

- Najčešće oduzimamo odeću, pića i belu tehniku, a dešavalo se da preduzećima zaplenimo i celu proizvodnu linuju. U postupku prinudne naplate procenjujemo od čega možemo imati korist, pa oduzimamo ono što je kvalitetno i što je najlakše moguće prodati - kaže za “Blic“ Dragan Ristivojević iz Poreske uprave.

Poreznici prvo zahtevaju da se plate poreske obaveze. Ukoliko se na ovakav zahtev obveznici ogluše, treba očekivati opomenu za dug, a ukoliko uplata ponovo izostane, ide se na popis robe i oduzimanje. Koliko su oduzimanja robe češća pojava u krizi u Poreskoj upravi nisu mogli da preciziraju, ali tvrde da je zaplena intenzivnija nego u vreme visokog privrednog rasta.

Praksa pokazuje da privrednici prvo plate obaveze prema državi, potom potraživanja banaka i tek na kraju zaposlene.

- Prodaja je praktično stala, pa je preduzeće postalo nelikvidno, račun je blokiran i najverovatnije me čeka stečaj, a onda će od imovine firme pokušati da se namire svi - od države, preko banaka do radnika. Takvih slučajeva danas je sve više. Samo ove godine, hiljade preduzeća je otišlo u stečaj - priča jedan privrednik iz Beograda koji je, kako kaže, “od sramote“ želeo da ostane anoniman.

Oduzetu robu Poreska uprava prodaje najčešće pravnim licima, a propisi dozvoljavaju i fizičkim. Cena je nabavna, pa se kupcu pazarenje oduzete robe može isplatiti jer je praktično oslobođen trgovačke marže. Kod hrane i pića, zbog kvarljivosti, ide se na neposrednu pogodbu, a kod specifične robe Poreska uprava zna da angažuje i različite eksperte.

- Prvo objavimo oglas za prodaju u jednom dnevnom listu. Potom se učesnici prijavljuju i kreće javno nadmetanje. Tako smo nedavno prodali nekoliko kilograma zlata - kažu u Poreskoj.

Napominju i da je prodaja moguća tek kada za to postoji pravosnažno rešenje.
Magacin u Leštanima je 24 sata dnevno pod nadzorom 19 kamera i nikada se nisu dogodile provale.

Plata inspektora 60.000 dinara Na pitanje kako verovati poreskom inspektoru da se neće “dogovoriti“ sa poreskim neplatišom i tako ga osloboditi kazne, Ristivojević kaže da u Poreskoj polaze od toga da su “inspektori profesionalci i da zadatke izvršavaju moralno i odgovorno“. “Bilo je spornih pojedinačnih slučajeva, ali nikako nije bilo reči o masovnoj pojavi“, kaže Ristivojević i dodaje da je prosečna plata poreskih inspektora oko 60.000 dinara. On napominje i da su privrednici inspektorima onemogućavali rad. “Bilo je pretnji, nedozvoljavanja ulaska na posed, nekad je i policija morala da interveniše“, kaže Ristivojević.