Kako subvencije zaobilaze jug Srbije

Srbiju su nekad izdržavale mangulice, kuždrave poludivlje svinje koje su se hranile žirom i bukovom korom. Zabeleženo je da je knjaz Miloš iz svog topčiderskog krda poklonio mađarskom grofu Jožefu Arčđuku 10 krmača i dva vepra rase šumadinka. Ova svinja je ukrštana na grofovom imanju sa drugim rasama što je dovelo do stvaranja posebne rase, koja je nazvana mangulica.

Samo 1868. godine Srbija je izvezla čak 527.000 grla stoke, uglavnom svinja ove rase. Zbog izuzetne skromnosti i otpornosti bila je jako popularna u Vojvodini i Mađarskoj u periodu od 19. veka do 50-ih godina prošlog veka, kad su je potpuno istisle svinje koje daju više masti i slanine.

Mangulice se danas gaje u rezervatu prirode Zasavica u Sremskoj Mitrovici, Deliblatskoj peščari, Subotici, Dimitrovgradu, kao i u atarima Paraćina i Bele Palanke. U Sremskoj Mitrovici čak su joj podigli i spomenik da se ne bi zaboravilo sve ono što je mangulica pružila srpskoj privredi.

Niko ništa ne zna

Momčilo Simonović Moša, učitelj u penziji iz Vlasa, sela 25 kilometara severoistočno udaljenog od Vranja, jedini je farmer u južnoj Srbiji koji čuva svinje mangulice. Njegove svinje smeštene u brdima u Golemom Selu, u Poljanici.

- Muči me što sam jedan od najvećih uzgajivača u Srbiji, a retko ko zna za moje mangulice jer nisu umatičene. Više puta sam bio u veterinarskoj stanici, ali nisam uspeo da umatičim svinje. Dobio sam obrazloženje da za 2011. godinu nije izašla uredba na nivou Republike Srbije koja reguliše tu oblast - jada se Simonović.

Ipak, ubrzo je saznao od nekih inženjera stočarstva da uredba postoji još od marta 2011. godine.

- Revoltiran sam jer sam s mukom uzgajio grla potrebna za umatičenje. Poljoprivredna gazdinstva koja odgajaju mangulicu u Srbiji dobijaju od države godišnju finansijsku podršku u iznosu od 7.000 dinara po priplodnom grlu. Potrebno je 20 krmača i jedan nerast za priplod, a ja trenutno imam 33 krmače i 10 nerasta, a ne mogu da radim.

Da sam dobio finansijsku podršku, ona bi iznosila za 43 grla 301.000 dinara. Imao bih za hranu i za unapređenje gazdinstva jer bih mogao da pravim prerađevine. Moj cilj je da proizvodim kobasice, čvarke, slaninu i mast. To su najcenjeniji i najtraženiji proizvodi na tržištu, a bio bih konkurentan jer mogu da idem sa nižim cenama od ostalih - tvrdi Simonović.

Kupci dolaze u selo   Momčilo Simonović Moša učitelj uvek ima kupce koji dolaze u Golemo selo. - Kupci koji dođu jednom dolaze uvek. Kupuju i prasad i svinje. Prodajemo i mast, po narudžbini i čvarke. Cene su trenutno izuzetno popularne, dva evra po kilogramu žive mere za prasad i evro i po za svinje. Svuda po Srbiji gde se gaji mangulica cena je šest evra. Prodajem ih da bih sačuvao veći deo stada i sačekao umatičenje. A, onda, ako bog da pravićemo prerađevine i obezbediti plasman proizvoda svuda po Srbiji.

Za četiri godine koliko čuva mangulice došao je do 150 grla, od prasića do tovnih svinja, krmača i nerasta za priplod. Sam se snalazi kako zna i ume i ako ovako potraje moraće da svinje i prasad zakolje i rasproda. Samo za hranu godišnje potroši oko 1.000 evra. Ranije su troškovi bili manji jer je bilo i manje grla, a troškove je pokrivao prodajom svinja.

- Mangulice se hrane prirodnom hranom, vole otvoren prostor, pojila i hranu iz prirode. Obožavaju žir. Ima ga kod mene u šumi, ali nedovoljno za ovoliko mangulica. Da sam imao sredstva, organizovao bih njihov premeštaj u planinama prema Lalincu, gde su šume prepune žira, mnogo bih uštedeo na kupovini hrane. Mangulica jede prekrupu, kukuruz, ona ne prihvata nikakvu veštačku hranu ili pomije - kaže Simonović.

Zemlja depresije

Proveo je ceo radni vek kao učitelj u Trsteni i Vlasu, a kad je pre četiri godine otišao u penziju, odlučio je da se okrene stočarstvu.

- Otišao sam do Zasavice u Sremu da vidim kako se gaje mangulice i oduševio se.

Pre svega, smatrao sam da je to šansa za naš poljanački kraj koji ima sve resurse za uzgoj mangulice.

Odlučio sam da u blizini obronaka planina u Golemom Selu, gde sam rođen, zakupim zgradu za čuvanje i uzgoj svinja - ističe Simonović.

Matično grlo se ne stiče brzo i potrebno je vreme i strpljenje. Naravno i puno rada i učenja, odlazaka kod poznatih uzgajivača...

Glumica i kuždravi ljubimac   Mangulica je postala svetski popularna kada je britanska glumica Ema Tompson prošetala crvenim tepihom londonskim Vest endom u martu 2010. na premijeri filma "Dadilja Mekfi i veliki prasak". U međuvremenu jedan zoološki vrt u Eseksu nabavio je tri mangulice, mužjaka Badija i ženke Margot i Porš.

- Počeo sam tako što sam kupio najbolja grla. Lasaste, crne mangulice u Zasavici, dva muška i jedno žensko prase, a od Predraga Radnića iz okoline Loznice bele mangulice, četiri krmače i jednog nerasta za priplod.

Mangulice nemaju prirast kao svinje na koje smo navikli, obično imaju 5-6 prasića, da bi za godinu dana dobile težinu od oko 160 kilograma moraju da budu ne samo u šumi već i u zgradi i da im se daje kukuruz i ostala prirodna hrana - kaže Simonović.

Njegove ambicije su bile i da podstakne mlade ljude da nađu svoj interes u uzgoju mangulica i obezbede prihod za svoje porodice.

- Poljanica je bogom dana za uzgoj "grofovskih" svinja, ali niti država brine o tome, niti omladinu interesuje da radi i stvara. Opšta letargija i rezignacija čine da se sela prazne, da je sve više neoženjenih i neudatih i da su najveća okupljanja na Zadušnicama - završava priču Simonović.
 

Zdravije od maslinovog ulja   Meso i prerađevine od mangulice su ekološki zdrav proizvod, čije konzumiranje dovodi do stvaranja tzv. HDL holesterola (pozitivnog holesterola) što je pogodno sa osobe sa povišenim nivoom masnoća u krvi.   - Sadržaj holesterola u mesu mangulica je niži za 50 odsto u odnosu na ćureće i pileće meso, 75 odsto od ovčjeg i goveđeg i 85-95 odsto niži od mesa hibridnih svinja. Samo jedno da istaknem, mast mangulice je zdravija od maslinovog ulja - kaže Simonović.