Otkrivena tajna najmisterioznijih planina na Zemlji
Nova istraživanja, predstavljena u časopisu Nature, pokazala su da se lanac formirao pre nešto više od milijardu godina. Gamburtsev je važan jer naučnici veruju da je upravo od njega počelo širenje leda Antarktikom. Razotkrivanje njegove istorije trebalo bi da stručnjacima omogući da razumeju ne samo davne promene klime već i moguće scenarije koji nas očekuju u budućnosti.
"Istraživanje ovih planina bilo je neverovatan izazov, ali uspeli smo da otkrijemo fascinantnu priču", rekao je dr. Fausto Ferakioli iz "British Antarctic Surveya", voditelj međunarodnog projekta AGAP koji je 2008. i 2009. nadletao kontinent uzduž i popreko snimajući radarom planinske sisteme skrivene pod ledom. Članovi AGAP-a obavili su i niz drugih merenja poput gravitacionih i magnetnih polja.
Priča o nastanku i opstanku antarktičkog lanca počinje negde pre više od milijardu godina, davno pre nego što su se na Zemlji razvili složeni oblici života, u vreme kada su se kontinenti okupljali i stvarali golemu kopnenu masu koja je poznata kao Rodinija. U njihovim sudarima uzdigle su se planine, ali je stvoren i debeli gusti koren u Zemljinoj kori. Kroz stotine miliona godina vrhunci planina postupno su erodirali tako da se očuvao samo hladan koren. Pre nekih 250 do 100 miliona godina, u vreme dinosaurusa, kora je u blizini starog korena počela da se razdvaja i otvara. Ovo otvaranje zagrejalo je i obnovilo koren i dalo mu snagu potrebnu da ponovno podigne zemlju i stvori nove planine. Konačno su glečeri i reke oko planina izdubili nizine i stvorili današnji izgled venca. Naučnici veruju da su se ti glečeri pre nekih 35 miliona godina postupno raširili i spojili, i stvorili Istočni antarktički ledeni krov u kojem su nestale planine Gamburtsev.
Ovi rezultati bi trebalo da podstaknu finansiranje daljih istraživanja i bušenja u kojima bi mogli da se prikupe uzorci stena i slojeva leda starijih od milion godina kako bi se definitivno potvrdila nova teorija. Testiranje vazduha u drevnom ledu trebalo bi da otkrije koncentracije različitih gasova poput uglje dioksida u ondašnjoj atmosferi.