"Irsko rešenje" model za Kosmet?
Upućeni, pak, ističu kako je taj sporazum iz 1998. godine, potvrđen na referendumima u Severnoj Irskoj, koja je deo Ujedinjenog Kraljevstva, i u Republici Irskoj, doneo mir na te prostore i stvorio uslove za nestanak podela.
Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka, objašnjava da je britanski premijer Toni Bler, zapravo iskoristio ulazak Republike Irske u Evropsku uniju i "podržao taj ulazak, da bi, zauzvrat, dobio saglasnost za rešenja u Belfastu, glavnom gradu Severne Irske”.
Pre sporazuma "koji je federalizovao Ujedinjeno Kraljevstvo”, radikalni katolici su svim silama nastojali da Severnu Irsku pripoje Republici Irskoj, dok su protestanti zagovarali rešenje po kojem ova regija treba da bude u okviru UK.
Zahvaljujući dogovoru, Severna Irska, koja je do tada bila opterećena nasiljem, dobila je autonomnu vladu sa širokom autonomijom u odnosu na centralnu vlast u Londonu, a paramilitarne grupe, od kojih je najpoznatija Irska republikanska armija (IRA), odrekle su se oružja. Tada je štampa pisala da je Bler, kasnije posrednik u rešavanju bliskoistočne krize, govorio da je Severna Irska važna lekcija za Bliski istok.
Tadić se Srbima obratio na engleskom
Na prijemu za članove naše dijaspore u Ambasadi u Londonu, predsednik Boris Tadić se iz neobjašnjivog razloga prisutnim Srbima obratio na engleskom jeziku.
On je tom prilikom opisao Srbiju gotovo kao El Dorado, državu s prosperitetnom budućnošću u Evropskoj uniji, čvrstim demokratskim institucijama i liderskom ulogom u regionu.
Predsednik Srbije govorio je i na londonskom Institutu za strateške studije, gde je insistirao na "kreativnom rešenju za Kosovo" objašnjavajući da to znači "garancije koje treba da tretiraju sudbinu i strahovanja manjinskog (srpskog) stanovništva".
Tadić je londonsku tribinu upotrebio i kao priliku za pokretanje predizborne kampanje, pa je rekao "da je Srbija pod rukovodstvom demokratskih snaga postigla takve rezultate koje će, nada se, građani znati da visoko ocene na narednim izborima".
D. L. - Vesti |
Prema rečima Vladimira Todorića, direktora Centra za novu politiku, ono što je predsednik Srbije govorio u Londonu zapravo je na tragu njegove četiri tačke, koje bi trebalo da budu okvir za mirno rešenje problema.
Todorić smatra da Tadićeva inicijativa ima za cilj da pronađe neki novi politički kanal za razgovore o pitanjima koja se tiču statusa Kosova ili barem garancija za Srbe u okviru Kosova.
"Pošto sada dijalog nije kanal za razgovore o tim pitanjima, mislim da predsednik pokušava da se izbori za novu političku rundu pregovora koja bi se minimum ticala garancija Srba na severu Kosova, odnosno poboljšanog modela autonomije” , istakao je Todorić.
Upitan kakve su šanse za to, sagovornik "Politike" odgovara: "Ako nam je status smisao života, onda su za to male šanse, ali ako nije, onda šanse postoje”.
Svi oni, kaže Todorić, gledaju da u procesu rešavanja kosovskog pitanja prođu što jeftinije, pa ako smatraju da je uslovljavanje u vezi sa statusom kandidata dovoljno, onda neće biti političkog dijaloga.
Ali, "ako Srbija kaže da je politički dijalog neophodan, bez obzira na evropske integracije, priča je drugačija”.
U vezi sa Tadićevom izjavom u Londonu da Beograd želi funkcionalno rešenje kosovskog problema i da želi da do njega dođe što je pre moguće, ali da su za to potrebne garancije u funkcionisanje srpske zajednice na Kosovu, Simić kaže da bi, formalno, te garancije trebalo da da Priština, ali da bi faktički to morala da učini međunarodna zajednica, koja ih je, prema njegovim rečima, pružila i kroz Ahtisarijev plan.
"Daj bože da se postigne Ahtisari plus, ali kako stvari idu, čini mi se da se Beogradu žuri da dobije kandidaturu i da će pristati na mnogo manje od onoga što bi mogao da dobije da nije kandidature”, rekao je Simić za "Politiku" i dodao da u Ahtisarijevom planu ima nekih elemenata od kojih bi se mogla napraviti nekakva specifična autonomija za Srbe, ne samo za one na severu nego i za one na jugu.
Kad je reč o eventualnom kompromisu oko kosovskog pitanja, u poslednje vreme izdvaja se stav bivšeg regionalnog predstavnika UN za Kosovsku Mitrovicu Džerarda Galučija, koji predlaže "statusno neutralnu implementaciju Ahtisarijevog plana za Kosovo”.
Povodom molbe da prokomentariše ovakav Galučijev stav, Simić ističe da je bitno ono što je zamenik državnog sekretara SAD Filip Gordon rekao u Kongresu - da nema podele Kosova i da Beograd mora da se pomiri sa realnošću nezavisnog, multietničkog Kosova u njegovim trenutnim granicama.