Valjevci dobili most koji ne vodi nikuda!
Kada je u maju most otvaran, predstavnici “Puteva Srbije” i gradskih vlasti su naveli da će imati značaj za rasterećenje saobraćaja u gradu, “te za kvalitetnije povezivanje buduće industrijske zone sa ostalim saobraćajnicama”. Pola godine kasnije, međutim, most je i dalje van funkcije, pošto se na levoj obali Kolubare na njega ne nastavlja nikakva ulica ili put, već dva metra od kraja mosta počinje livada od 25 ari. Na njenom je kraju, pak, kuća porodice Rosić koja je vlasnik te parcele, a u njoj penzionerka Milena (67).
- Niko nas nije ni obavestio da će ovde biti most. Tek kada su počeli da dovlače mašine, videli smo da se nešto dešava. Posle smo saznali da se gradi most - priča Milena Rosić. Kako kaže, most sada koriste pešaci kao „prečicu“ kada idu od železničke stanice prema naselju Gradac ili u obrnutom smeru. Problem je, međutim, što tako prolaze kroz posed Rosićevih i tik uz dvorište kuće.
- Zbog toga više nemam mira, s obzirom na da u kući živim sama i nije mi prijatno zbog toga - kaže ova penzionerka. Ona navodi da kuća u kojoj živi postoji od 1933. kada je njen svekar podigao, ali da nijedna vlast do sada nije imala plan da most sagradi na kraju njihove livade, “jer jednostavno ovuda nikada nije postojao nijedan put koji bi se nastavio preko reke“.
Na pitanje da li će se i kada na novoizgrađeni most na levoj obali Kolubare nastaviti ulica, u Gradskoj kući daju odgovor da je problem u tome što vlasnici parcele, preko koje bi trebala da prođe buduća saobraćajnica, za otkup traže “nerealno visoku cenu s obzirom na lokaciju“, bez preciziranja o kojem iznosu je reč. Činjenica je, međutim, da je tek 19. septembra, četiri meseca nakon što je most sagrađen, Gradsko veće donelo odluku o izradi plana detaljne regulacije dela reke Kolubare i pristupne saobraćajnice za most u ulici Norveških interniraca, sa rokom izrade od 90 dana. Takvi planovi koji, između ostalog, obuhvataju i eventualni program eksproprijacije zemljišta, uobičajeno se donose pre početka građevinskih radova.
Porodica Rosić ponavlja da ona nije „problem“ što se most „zaustavio“ u njihovoj livadi.
- Kad su počeli radovi, mi smo se obratili gradskim čelnicima, iako je bio red da bude obrnuto, ali tada nisu imali vremena za razgovor. Kada je most sagrađen, jednom su pitali za cenu, ja sam rekao šta sam imao i od tada se više niko nije pojavio, niti me je zvao - priča Milenin sin Vladimir. Ni Rosić ne želi da kaže koliko je cenio ar livade, ali napominje da će sada, ako mu se obrate, od gradskih vlasti tražiti više novca.
- Pokazali su se kao neozbiljni i neodgovorni. Most su podigli, a da pre toga nisu našli za shodno da pitaju da li želimo da prodamo parcelu. Valjda je prvo trebalo da reše kuda će most izaći, pa onda da ga grade. Takav način razmišljanja lako može da dovede do toga da im sutra, na primer, zasmeta i kuća u kojoj mi majka živi - kaže Rosić.