Vratila torbicu sa 200.000 evra - nagrada 1.000 dinara!
- Odem u toalet i nađem torbicu. Otvorim. Unutra ogroman štos para, debeo ko tri prsta... Oduzmem se. Nijednog trenutka nisam razmišljala da li da vratim - u šoku je za "Pres" ispričala mlada Kruševljanka, koja je pronašla - i vratila - neverovatnu sumu novca od 200.000 evra i 500.000 dinara!
Skromna konobarica bara "Kafeto" u Kruševačkom tržnom centru, koja sa mužem i sedmogodišnjom ćerkom živi kao podstanar i radi za 15.000 dinara, nije oklevala, znala je šta je ispravna odluka.
Gastarbajterska "čast"
- Taj čovek je došao sa detetom u kafe i popio kafu. Potom je za dete kupio sok od 115 dinara, dao je 120 i uzeo kusur od 5 dinara. Zamolio me je da ode u toalet koji nije za goste i ja sam ga pustila. Nemam običaj da dajem ključ svima jer niko ne čisti za sobom, ali njemu sam, eto, dala jer sam videla da je s detetom, pa da ga mališan ne čeka dugo. Posle sam otišla ja do toaleta i našla na lavabou tu torbicu! Srce mi je stalo. Gledala sam, piljila, u 200.000 evra i pola miliona dinara - prepričava Marina šok koji će pamtiti celog života.
Zna se da ne ostavlja bakšišOna navodi da zna da je taj čovek gastarbajter u Švajcarskoj. - U ovom kafeu radim dve godine i znam tog čoveka jer je dolazio nekoliko puta. Inače, nije od onih koji ostavljaju bakšiš - priča ona. |
- Sve po 200 evra, po 500 evra, i dva debela štosa od po 1.000 dinara. Kažem sebi, dobro Marina, smiri se... Stavim sve u jednu kesicu, izađem i čekam da se onaj čovek vrati. Razmišljam, ako ne dođe do tri sata, odneću u policiju. Neću nikom u tržnom centru da kažem, može da bude opasno. Izlazila sam nekoliko puta napolje iz kafea da ga negde vidim. Odjednom ga ugledam kako prolazi sa detetom i ženom. Pozovem ga, a on kaže: "Šta je, šta me zoveš?" Priđe sa ženom, odemo do šanka i ja ga pitam je l' izgubio nešto? On mirno kaže "ne" i odmah počne da se prepipava, vidi da nema torbicu i pita sleđenim glasom: "Je l' si otvarala?!" Kažem da jesam i nateram ga da sve prebroji - kaže Marina.
- Njegova žena počne da ga cima za ruku i on izvadi 1.000 dinara, da mi i ode. Od tada se nije pojavio. Na te pare sam dodala još 500 dinara i kupila majicu koju sam već neko vreme merkala. Ne treba meni nagrada, meni je važno da mirno spavam - skromno priča Marina.
Od oca je ostanulo ćerkiMarina je ove godine već dva puta bila pošteni nalazač. Prvo je našla novčanik sa celom profesorskom platom, a drugi put torbicu koju je gost kafea zaboravio, sa sve kreditnim karticama, čekovima, digitalnim aparatom, mobilnim i drugim sitnicama. Svaki put je sve vratila. - Pre mnogo godina moj otac je našao u autobusu novčanik sa puno para i vratio ga. Te pare su bile za bolesno dete. Uvek se setim toga - zaključuje ova skromna devojka. |