Šoškić: Inflacija nastavlja da pada, manji rast BDP
"Na pad inflacija čiji je međugodišnji rast u oktobru iznosio 8,7 odsto, uticaće cene hrane i usporavanje rasta cena koje su pod kontrolom države", ocenio je Šoškić na konferenciji za novinare.
On je istakao da je NBS projektovani ovogodišnji rast BDP smanjila sa 2,5 na oko dva odsto, na osnovu rasta investicija i, u manjoj meri, izvoza.
"Imajući u vidu zbivanja u zemljama koje su značajniji trgovinski partneri Srbije - poput Italije, Nemačke, Rumunije, centralna banka je revidirala naniže i stopu rasta BDP u 2012. godini, na oko 1,5 odsto", rekao je Šoškić i dodao da će na ekonomski rast dogodine najviše uticati izvoz.
Prema podacima NBS, septembra se nastavilo smanjivanje kreditne aktivnosti banaka, a među novoodobrenim kreditima je poraslo učešće pozajmica u dinarima.
Guverner je ukazao da je učešće problematičnih kredita u ukupnim zajmovima dostiglo 18,8 odsto - 8,4 odsto u kreditima građana, a 22,4 odsto u privrednim kreditima.
U Nedelji štednje, od 31. oktobra do 9. novembra, devizna štednja građana povećana je za 112,7 miliona evra, a dinarska za oko 1,2 milijarde dinara. U tom periodu banke su, prema rečima Šoškića, povećale rokove položenih depozita i ponudile nešto manje kamate nego prethodnih godina.
Kolika je Šoškićeva plata?
Šoškić nije danas želeo da potvrdi da ima platu od 600.000 dinara ali je naveo da su plate rukovodstva centralne banke manje nego čelnih ljudi u javnom sektoru i finansijskim organizacijama.
"Plate u NBS su ispod prosečnih plata u centralnim bankama nekih od susednih zemalja, kao što su Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija", rekao je Šoškić na konferenciji za novinare.
On je, odgovarajući na pitanje o pisanju medija da je plata guvernera NBS oko 660.000 dinara, a viceguvernera od 490.000 do 580.000 dinara, istakao da NBS nije budžetski korisnik i da ima nezavisne izvore finansiranja.
"Princip prema kojem se određuju plate rukovodstva NBS postavio je 2003. godine Savet NBS", objasnio je Šoškić i dodao da nema ništa protiv da se taj princip preispita i "dodatno uredi".
Centralna banka, prema njegovim rečima, ima problem da, i pored toga što su plate zaposlenih veće od proseka u zemlji, zadrži mlade kvalitetne ljude koji zbog većih plata prelaze u privatni sektor. |