Neofašizam se širi Evropom kao kuga
Vikiliks je pokazao da je internet danas postao veliko bojno polje demokratije. No ta skupina neustrašivih "zviždača", predvođenim kontraverznim Džulijanom Asanžom, nalazi se na levoj strani političkog spektra, ponajviše usmerena na borbu protiv tajnovitosti moćnika i autoritarnosti najmoćnijeg svetskog režima, američkog. U drugom je planu previše vremena ostala činjenica da je internet i savršena platforma za okupljanje onih na ekstremnoj desnici, pa i neofašista, kojima je većinom zatvoren pristup civilizovanom političkom diskursu, u kojem su predmet ruganja i jasne osude.
Savremeni fašizam cveta na internetu
Možda su baš zato i ekstremne desnica i savremeni fašizam toliko procvetali na internetu, gde nema ograničenja slobode izražavanja, pa sve više rastu, i brojem i posećenošću, razni nacistički forumi, blogovi, njuz grupe i slično. Toga su očito bili svesni i u britanskom Demosu, što je rezultiralo jednom vrlo zanimljivom, ali i duboko uznemirujućom studijom „Novo lice digitalnog populizma“.
Na sto stranica, studija se detaljno i dubinski bavi onlajn aktivnostima ekstremne desnice, čiji je simbol postao norveški terorist Anders Brejvik, a rezultati koje Demos prezentuje nastali su zahvaljujući neumornom surfanju njegovih istraživača.
Naime, oni su preko Fejsbuka (još jednog rasadnika ekstremne desnice) uspeli da nagovore deset hiljada pristalica ultradesnice da ispune upitnike o svojim političkim uverenjima i angažmanu. Zaključak koji Demos iznosi, nakon analize dobijenih podataka, je blago rečeno zabrinjavajući.
Podrška muškaraca do 30 godina starosti
Studija otkriva da se u Europi sve više šire nacionalistički, ksenofobni i islamofobni stavovi, i to naročito među mladima. Onlajn podrška tvrde desnice su većinom muškarci do 30 godina, s većom šansom da su nezaposleni. Oni nisi samo aktivisti iza tastature, nego su spremni izaći i na ulice i protestovati, a mnogi od njih su i aktivni članovi ekstremnih političkih stranaka, organizacija i saveza.
Studija naročito ističe da su tvrdi desničari u međuvremenu postali mnogo spremniji i na javni angažman, s vlastitim imenom i prezimenom, nego što je na istu stvar spremna većina u društvu, što znači da bi takvi stavovi mogli postati još popularniji.
Dok su se ranije za ekstremnu desnicu vezivala negativna osećanja, poput mržnje prema drugim rasama, studija pokazuje da se i tu dogodila značajna promena, jer se sada iskazuje pozitivna identifikacija s onime što ekstremni desničari smatraju nacionalnom kulturom i tradicijom, koju želi da zaštiti.
Glavni neprijatelji neonacista - emigranti
To, naravno, ne znači da ne postoje stereotipni neprijatelji i izvori pretnje, što danas predstavljaju većinom emigranti. Mnogi učesnici Demosove studije su baš njih naveli kao razlog za svoje političke stavove smatrajući da su emigranti u Evropi pretnja njenim tradicijama.
Ekstremnim desničarima nove generacije zajedničko je i to što „gaje“ nepoverenje prema institucijama države i Evropske unije, ne veruju ni u sudstvo, ali zato imaju poverenja u policiju i vojsku, kao autoritarne elemente državnog represivnog aparata.
Ipak, oni ne odbacuju demokratiju i glasanje na izborima, nego većinom smatraju da politika ne nudi odgovore na stvari koje oni smatraju važnim. Najviše od svega zabrinjava, kako oni to vide, sve veći uticaj islama koji preti Evropi, pa zato politikolozi upozoravaju da je islamofobija najvažniji ujedinjujući faktor nove ultradesnice, baš kao što je to u dvadesetim godinama prošlog veka bio antisemitizam.