Bata Živojinović: Presrela me žena i rekla mi da je vanbračna ćerka
"Četr’es prve nismo imali ništa, a onda su došli Nemci i sve su nam uzeli", još s vrata Bata počinje da priča štosove i zasmejava goste.
"Sve je dobro proteklo. Šest injekcija sam primio na Kubi, a rezultate sam video već posle prve. Sad svaki dan idem u hiperbaričnu komoru, a sestra dolazi da me previje. Polako mi raste nova koža. Evo, vidite me u cipelama, a doskoro je bilo nezamislivo da se obujem", priča Bata koji je i iz ove bitke izašao kao pobednik.
Baš u tom trenutku iz njegovog mobilnog čuje se tema iz filma "Valter brani Sarajevo" i legendarna rečenica: "Das ist Valter!" "Molim?", javlja se Valter lično, a onda počinju poslovni pregovori.
"Kinezi i ja kupujemo 'Vršačke vinograde'. Imaju 20 miliona litara vina u refuzi, u buradima i ne znaju šta će. Zvaće se 'valter vino' i izvozićemo ga u Kinu", priča novopečeni vinogradar posle završenog razgovora.
"A, ne, ne, nisam novopečeni. U selu Koraćica imam vinograd. Imam puno starog vina, pa sada od njega pečem rakiju. Ej, pa to niko na svetu ne radi osim blesavih francuskih glumaca Belmonda i Depardjea. Sad sam ja treća budala", ispravlja Bata!
Baš u tom trenutku, kao da je namirisao o čemu se priča, u kafanu ulazi bivši premijer i kolega vinogradar Zoran Živković i srdačno se pozdravlja sa Batom.
"Gde si, Bato, legendo?! Jesi li ozdravio? Jesi. E, još dugo da nam živiš i da poubijaš bar još pola miliona Nemaca!", poručuje Živković, a Bata nastavlja priču o poslu.
"Snimam telešop za kinesku televiziju! Fabrika 'Hemel' iz Jagodine proizvodi specijalnu kremu od pčelinjeg voska koja je pre dve godine na sajmu u Londonu dobila zlatnu krunu. Sada ćemo je prodavati u Kini i zvaće se 'hemel valter'. Ja u telešopu pokazujem kako ta krema od bilo koje stare kože na fotelji, cipelama, torbi... za minut i po pravi novu", objašnjava neumorni Bata i iznenada počinje šokantnu priču.
"Nedavno mi se u Ljubljani desila jedna grozna stvar. Slovenci me nisu videli odavno, pa su me pozvali da dođem u TV dnevnik. Odem ja u dogovoreno vreme, a ispred zgrade me čekaju direktor, glavni urednik, glavni savetnik... trte-mrte, ovaj, onaj... Na kraju mi se predstavi jedna dama i kaže: 'Ja sam vaša ćerka!', okrene se i ode. Uopšte ne znam šta da mislim! Šta da mislim? Zanemeo sam. Nisam bio u stanju ni da pitam one ljude ko je ova dama. Dođem kući i ispričam mojoj ženi Luli šta mi se desilo, a ona kaže: 'Ti si idiot čim nisi uspeo da doznaš ko je ona'. Ali, žena se okrenula i otišla. Ako ona misli da taj susret treba da bude takav, nek ostane takav; znači da joj je do sada bilo dobro sa majkom, ako je sa majkom. Ja ne znam ko je majka", još zbinjen priča Bata...
"Na koliko njih sumnjate?" pitaju novinari.
"Ne sumnjam ni na koga. Ništa ne znam. I sin i ćerka mi kažu da sam nekulturan i nevaspitan što nisam insistirao na tome da je zaustavim, da je zagrlim, poljubim... ili da joj kažem da je hohštapler i lažov, ali da uradim nešto. A ja nisam učinio ništa. Dozvolio sam da ode", završava Bata.