Šta bi pobeda Josipovića donela Hrvatima, a šta Srbima?
Odnosi između Srbije i Hrvatske pali su na najnižu tačku u deceniji na izmaku onda kada je Hrvatska priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosmeta. Od tada su učinjeni obostrani napori da se oni podignu na viši nivo, ali ih je pitanje južne srpske pokrajine ponovo sunovratilo.
Hrvatska je pred Međunarodnim sudom pravde zastupala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosmeta, a upravo tih dana je još uvek aktuelni hrvatski predsednik Stjepan Mesić teško optužio Srbiju da "vodi neiskrenu politiku prema Bosni i Hercegovini“ jer podržava premijera Republike Srpske Milorada Dodika, koga je nazvao "novim Miloševićem koji vodi politiku razbijanja Bosne i Hercegovine“ i "dočekuje ratnu zločinku Biljana Plavšić kao Jovanu Orleanku.“
On je izazvao posebno ogorčenje srpskog državnog vrha kada je najavio da će na pravoslavni Božić posetiti Prištinu, gde namerava da "pruži podršku“ privremenim kosmetskim institucijama, i primi priznanje koje nosi naziv "heroja Kosova“.
U reakciji na aktivnosti hrvatskih zvaničnika, srpski predsednik Boris Tadić je uputio oštru kritiku Mesiću i Hrvatskoj - navodeći da su njeni predstavnici tokom rasprave pred sudom u Hagu "izneli niz neistina na račun Srbije.“ – i otkazao ranije predviđenu posetu Zagrebu.
Pošto su odnosi između dve države pali toliko nisko, možda i ne treba da čudi to što je upravo pre nekoliko dana u javnosti pokrenuto pitanje tužbe Srbije protiv Hrvatske za genocid nad Srbima tokom sukoba od 1991. do 1995. godine. Beogradski mediji saznali su da je tužba pripremljena, ali je predsednik Tadić tim povodom izjavio da "ne treba žuriti sa podnošenjem kontratužbe nego raditi postepeno i mudro, jer se na taj način može ostvariti uspeh.“
U toliko lošem trenutku po odnose dve zemlje koje je i sam u velikoj meri kreirao, Stjepan Mesić napušta predsedničku fotelju, a tekući izbori će možda kao njegovog naslednika ustoličiti Iva Josipovića, čoveka koji bi tim odnosima mogao doneti odlučujući poboljšanje.
Josipović je na izborima učestvovao kao kandidat opozicionog SDP-a, čiji je predsenik Zoran Milanović nedavno izjavio da je "Josip Broz Tito bio pozitivniji i ukupno bolji političar od Franje Tuđmana.“
Uz većinsku podršku u gotovo svim županijama, Josipović je dobio ubedljivo najviše glasova u prvom krugu izbora - 32, 44 odsto, i izraziti je favorit i u drugom krugu, kada će se suočiti sa bivšim partijskim kolegom i gradonačelnikom Zagreba Milanom Bandićem (14,84). Samo bi neko veliko političko čudo moglo sprečiti Josipovića da na Pantovčaku ne zameni Mesića.
Ankete koje su pravljene za prvi i drugi krug izbora, pokazale su da bi u drugom krugu, u slučaju da se susretnu Josipović i Bandić - Josipović ubedljivo pobedio.
Najviši predstavnici Samostalne demokratske srpske stranke i hrvatski vicepremijer Slobodan Uzelac najavili su da će u drugom krugu predsedničkih izbora u Hrvatskoj glasati za Josipovića, mada se zvanični stav stranke o tome očekuje ovih dana.
Predsednik SDSS-a Vojislav Stanimirović smatra da je Josipović bolji izbor za Srbe u Hrvatskoj i navodi da se ceni činjenica da on zagovara uspostavljanje pravde, koja je u Hrvatskoj veoma potrebna, pogotovo kad je vezana za imovinska i razna druga prava koja se uskraćuju Srbima, ali i drugim građanina. Dovoljan znak za SDSS bio bi, prema Stanimirovićem mišljenju, izjava da želi bolju saradnju sa Srbijom.
Podršku Josipoviću dao je i saborski poslanik i potpredsednik SDSS-a Milorad Pupovac, koji je rekao da Josipović zaslužuje poverenje birača te stranke.
Uz ocenu da su rezultati prvog kruga izbora u Hrvatskoj bili očekivani i da će drugi kandidat Milan Bandić teško dostići prednost koju je ostvario Josipović, Pupovac je ocenio da je Josipoviću potrebno da do 10. januara, kad se održava drugi krug, dodatno mobiliše biračko telo oko centra i levo od centra.
Većina srpskih birača glasaće za Josipovića, izjavio je potpredsednik vlade Uzelac, ističući da je njegov program leve orjentacije, a sam Josipović zagovornik pravne države, što je simpatičnije manjinama.
Uzelcu smeta što Bandića i njegov program podržava ultradesna stranka kao što je Hrvatska stranka prava, iako ga, kako je rekao, više ne čudi ništa u "kakofoniji različitih argumenata".
Osim SDS S-a, ostale srpske stranke u Hrvatskoj, zasad, se nisu izjasnile kome će dati podršku.
Pojedini hrvatski mediji, kao što je indeks.hr, preneli su izjavu direktora Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" Save Štrpca za list "Kurir" da je "Josipović fin, profesor, muzičar i kulturan gospodin" i da "više liči na đevojčicu nego na nekog ko bi mogao da lupi šakom o sto".
"On je čovek Evrope, dok je Bandić sirovina, buldožer, što se videlo i u njegovoj kampanji s onim puzanjem i klizanjem. Pretpostavljam da su Srbi najviše za njega glasali i verovatno će tako biti i u drugom krugu. On je od dva zla manje zlo", smatra Štrbac.
Ipak, on je nedavno u razgovoru za "Vesti“ izrazio opreznija očekivanja od kandidata SDP-a: „Iako verujem da Ivo Josipović, koji je dobio najviše glasova u prvom krugu predsedničkih izbora u Hrvatskoj, kao vrstan poznavalac međunardnog prava zna da su male šanse da hrvatska tužba za navodni genocid uspe, u Hrvatskoj je stvorena takva klima da se nijedan političar ne bi usudio da povuče tužbu protiv Srbije.“
Iz Beograda, ali iz hrvatskog SDP-a čuju se slični tonovi. Šef Josipovićeve predsedničke kampanje Mirando Mrsić je u izjavi za "Danas“ ocenio da Josipović i 
Tadić dele iste vrednosti. On je podsetio na najavu lidera SDP da bi jedan od njegovih prvih koraka nakon preuzimanja funkcije bio poseta državama regiona, uključujući Srbiju.
Novinar zagrebačkog nedeljnika Globus Denis Kuljiš ocenjuje da Demokratska stranka, koju predvodi Tadić, i Josipovićeva SDP, imaju istoriju dobrih odnosa.
"Obe stranke čine mladi, moderni ljudi, ne vidim ništa što bi ometalo njihove odnose, naročito kada se ima u vidu činjenica da između njih nema ideoloških prepreka", naglasio je Kuljiš.
Predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Milan Simurdić ističe da će od posebnog značaja biti stav budućeg predsednika Hrvatske prema tužbi protiv Srbije za genocid. "Beograd priželjkuje povlačenje tužbe i to bi predstavljalo dobitnu kombinaciju, kako za odnose dve država, tako i za njihove ambicije o pridruživanju Evropskoj uniji", poručio je on.
Čak je i Stjepan Mesić ublažio tonove izjavivši da "odnosi između Hrvatske i Srbije nisu zaoštreni i da je saradnja dve zemlje je dobra.“
Hrvatski izbori su, međutim, daleko od kraja, pa će svi koji su se poradovali trenutnoj ubediljivoj prednosti Josipovića morati da se "spuste na zemlju“. Već u noći posle prvog kruga stranke i nosioci nezavisnih lista počeli su se pregrupisavati oko dvojice finalista.
Josipović je, osim od srpskih predstavnika, već dobio podršku Istarskog demokratskog sabora i kandidata te stranke Damira Kajina, koji je na izborima osvojio 3,87 odsto glasova, ali i najviše glasova u Istarskoj županiji.
Podršku mu je izrazila i Hrvatska socijalno liberalna stranka, a očekuje se da mu podršku daju i Hrvatska narodna stranka i njena kandidatkinja Vesna Pusić, koja je dobila 7,25 odsto glasova.
Bandić je dobio podršku splitskog gradonačelnika Željka Keruma koji mu je, uz ocenu da su Bandićevi saradnici u Splitu loše odradili kampanju, stavio svoje saradnika na raspolaganje.
Za podršku Bandiću izjasnila se i jedna od pravaških frakcija, Hrvatska stranka prava dr. Ante Starčević, na čijem je čelu bivša poslanica i disident Ruža Tomašić.
Hrvatski mediji nagađaju da bi Bandić mogao dobiti podršku nezavisnog kandidata Dragana Primorca koji je dobio 5,93 odsto glasova, ali i da bi birači nezavisnog kandidata Nadana Vidoševića (11,33 odsto) mogli da glasaju za Josipovića.
Najveća nepoznanica, pa i najveća "miraždžika" za oba kandidata ostaje HDZ, čiji je kandidat Andrija Hebrang s relativno malom razlikom ispao iz drugog kruga, odvojivši 12,04 odsto glasova.
Dok je Hebrang posle izbora izrazio ogorčenje što su stranački disidenti Vidošević i Primorac, ali i kandidati desnice Miroslav Tuđman i Josip Jurčević izišli na izbore i tako rasuli glasova desnice, šefica stranke i premijerka Jadranka Kosor izjavila je da su HDZ-u oba kandidata neprihvatljiva i da HDZ neće podržati ni jednog od njih.
S druge strane, to ne znači da će HDZ da bojkotuje izbore, izjavila je ona.
Oba kandidata, i Josipović i Bandić, izjavili su da očekuju da će HDZ-ovi birači u drugom krugu glasati za njih.
Za Kosorovu mediji nagađaju da će dati prećutnu podršku Josipoviću zbog toga što smatra da Bandić radi u savezu sa bivšim premijerom Ivom Sanaderom, čije jačanje pozicija u stranci ne želi.
Deo nižih zvaničnika i kadrova HDZ-a, kao na primer gradonačelnik Zadra Vjekoslav Vrančić, izjašnjava se za Bandića, a mediji pretpostavljaju da će se biračko telo HDZ-a podeliti između dva kandidata.
Hrvatski predsednik Stjepan Mesić dao je podršku Josipoviću, dok Bandiću zamera netransparentnost kampanje i njegovo obećanje Hrvatima iz BiH da će se boriti za treći entitet.
Ostaje pitanje kako će se postaviti Katolička crkva čiju podršku očekuju oba kandidata - Bandić kao deklarisani katolik, a Josipović kao agnostik.
Teolog Adelbert Rebić, čiji stavovi imaju težinu i u Crkvi i među vernicima, rekao je da Crkvi neće biti neprihvatljiv agnostik kao predsednik.
Ivo Josipović je bio član Saveza komunista Hrvatske od 1980. godine. Napisao je prvi statut SDP-a, a 1994. godine je napustio politiku, u koju se vratio 2003. na poziv tadašnjeg lidera stranke Ivice Račana.