Koliko košta student (4): Brucoš u staračkom domu

Na Malti, u Italiji, Španiji i Poljskoj većina studenata živi u hotelu "mama". Ko razloge za to traži u plitkom porodičnom džepu, taj se vara, jer baš oni iz siromašnijih porodica rano odlaze iz kuće, dok razmažena dobrostojeća deca mahom ostaju u svojim dečjim sobama.

U Nemačkoj, pak, 37 odsto studenata živi u iznajmljenim stanovima, svaki četvrti deli stan sa cimerima, a samo četvrtina ostaje kod roditelja, što je relativno mali broj. Pošto je sve teže naći dobru i jeftinu studentsku sobu, studenti se snalaze na razne načine. U Hanoveru je jedan mladić našao smeštaj u staračkom domu za 230 evra mesečno.

U Berlinu džabe prevoz U odnosu na evropske razmere, život nemačkog studenta nije skup. Troškovi za hranu, sobu, odeću, kulturu leže ispod evropskog proseka. Veliki broj fakulteta finansira država, pa je otuda plaćanje po semestru još prihvatljivo i iznosi do 500 evra po semestru. Na privatnim univerzitetima su takse znatno više, tako da mogu da dostignu i do 30.000 evra po jednoj godini. U Berlinu, koji važi za studentski raj, semestar košta oko 240 evra, ali tu je uračunata i karta za vožnju u gradskom prevozu. Oko toga se trenutno u nemačkoj prestonici lome koplja, jer gradski prevoznik želi da ukine ovu povlasticu univerzitetima, pa studenti užurbano pišu peticije.

U Nemačkoj i dalje važi pravilo da je među studentima najviše dece iz akademskih porodica, dok je vrlo malo onih čiji su roditelji radnici. Kod susednih zemalja, kao što su Švajcarska i Holandija, upis na fakultet je neuporedivo manje uslovljen socijalnim poreklom.

Nemački student u proseku raspolaže sa oko 790 evra mesečno, od čega mu dve trećine odlazi na stanarinu i hranu. Više od polovine novac dobija od roditelja,

Pročitajte i:   Škola na kredit, život na birou U miraz samo diploma Hiljadu evra za popa

trećina radi dopunske poslove, najčešće kao kelneri, kasirke, prodavci u trgovinama, ispomoć u biroima, dajući privatne časove... Studenti imaju pravo i na bafog stipendiju, od koje se polovina iznosa vraća kao beskamatni kredit posle završetka fakulteta, ali je potrebno strpljenje da se dođe do nje.

Najbogatiji studenti su Švajcarci, koji mesečno raspolažu sa oko 1.483 evra, dok studenti u Turskoj moraju da izađu na kraj sa 242, a na Malti sa samo 100 evra mesečno. Inače, najvredniji studenti su u Portugaliji i Španiji (četiri odsto njih potroši više od 40 sati nedeljno na učenje i predavanja), slede Nemačka, Italija, Malta. Na začelju su Slovačka i Litvanija, u kojima tek oko 40 odsto studenata više od 30 sati posveti studijama.