Tajne Romana Abramoviča
Poznavaoci sudskih procesa u Velikoj Britaniji tvrde da nijedan sličan proces nije vođen u kraljevskim sudnicama. Novine i posmatrači ga nazivaju „borbom oligarha“. Roman Abramovič i Boris Berezovski se spore zbog iznosa od 6,5 milijardi američkih dolara. Uz zahtev da mu Abramovič vrati iznos, Berezovski u optužnici otkriva pojedinosti iz prošlosti ruskog bogataša.
Zapošljavao osobe s posebnim potrebama zbog „nevidljivog“ prihoda
U jednom uglu je „Gospodin A.“, čije se bogatstvo procenjuje na 15 milijardi dolara. Vlasnik je Fudbalskog kluba Čelsi, jednog u Francuskoj i vlasnik više jahti.
U drugom uglu je „Gospodin B.“, čije se bogatstvo procenjujena 500 miliona dolara. Zbog nekih teškoća u poslovanju, morao je da proda jahte, ali i dalje ponosno čuva svoj omiljeni automobil - limuzinu Majbah, ručno rađeni luksuzni automobil.
Uzdizanje Romana Abramoviča do statusa bogataša je ispunjeno dogodovštinama koje se bile poznate vrlo malom broju ljudi. Pred sudijama je objasnio kako je osnivao preduzeća u kojima su pretežno bile zapošljavane osobe s posebnim potrebama, što je vlasniku donosilo „nevidljivi“ prihod od 30% popusta na poreske obaveze. Sudije su saznale i kako je plaćao veliki novac za „zaštitu od nesreće“ u tzv. „Aluminijumskom ratu“, u kojem je skoro svakoga dana neko bivao ubijen. To su pojedinosti koje upadljivo kvare imidž omiljenog stranca u Velikoj Britaniji.
„Jednom je rekao, mislim da je to bilo listu 'Mond', da je jedina razlika između pacova i hrčka - PR (odnosi s javnošću). Njegov PR je vrlo dobar: prikazuje sliku vrlo benigne osobe, nema agresivnih nastupa, on nikad ništa ne govori. On želi da bude uvažen i poštovan, a odjednom smo postali svesni sumnjivog izvora njegovog bogatstva“, objašnjava Dominik Midžli, pisac biografske knjige „Abramovič: Milijarder niotkuda“.
Stari prijatelji - opasni neprijatelji
Boris Berezovski, koji je iz Rusije pobegao u jeku „lova na oligarhe“, tvrdi da je trećina bogatstva Romana Abramoviča - njegova: otprilike 6,5 milijardi dolara. Njih
dvojica su zajedno početkom devedesetih godina 20. veka osnovali kompaniju Sibnjeft. Berezovski sada tvrdi da je bio primoran da proda svoj udeo za delić stvarne vrednosti. Dobio je samo 1,2 miliona dolara. Reč je o velikoj količini novca i to se prenosi i na ulaganje dvojice oligarha u advokatske timove. Procenjuje se da svaki sekund koji provedu u sudnici košta oko 80 dolara. Troškovi koje sudu plaća Roman Abramovič do sada su dostigli iznos od 16 miliona dolara, dok su pravni zastupnici Borisa Berezovskog angažovani po principu „bez pobede - bez honorara“.
Nekada su dvojica oligarha bili nerazdvojni: Berezovski je svom mlađem protežeu
pružio pomoć da brzo stigne u svet superbogatih. Za svoj napor je bio i dobro plaćen. Roman Abramovič tvrdi da je reč bila o „plaćanju za zaštitu“, poričući da su njih dvojica ikada bili poslovni partneri. Upravo se na toj tvrdnji i zasniva ceo postupak, ali konkretnih dokaza jednostavno nema. Ipak je reč o događajima u Rusiji devedesetih, kada se nije baš toliko uredno vodila evidencija o obavljenim poslovima.
„Prošlo je pet sedmica, a ja sam izbrojao ekipu od čak devet milijardera, od koji pet Rusa, jedan Kazah, jedan Izraelac rođen u Uzbekistanu, jedan Britanac, krunski princ Abu Dabija. Da i ne spominjem Borisa Jeljcina, predsednika [Vladimira] Putina, zamak na Francuskoj rivijeri, ogromne jahte, neobične poslove, snimke susreta koji se verovatno nikada nisu dogodili. Cela priča je izuzetno bizarna. I dok pokušavate da je nekako sastavite, shvatate da je to postao težak zadatak zato što ne znate koliko u svemu tome ima istine“, objašnjava Tom Pek, reporter britanskog lista "Indipendent".
Prema tvrdnjama pravnih zastupnika „Gospodina B.“, „Gospodin B.“ je sakrio milijarde dolara u vrlo složenoj mreži ofšor kompanija. Dakle, ukoliko „Gospodin A.“ i pobedi, imaće muke da izvuče toliki novac. Veliki ulozi u sukobu oligarha ceo proces čine mučnim i sporim i trajaće najmanje do Nove godine.
„Video sam sumnjiv beli prah na stolu Nikolaja Gluškova“
U nastavku suđenja, Roman Abramovič je posvedočio kako je video „sumnjiv beli prah” na stolu Nikolaja Gluškova, nekadašnjeg zamenika direktora ruske nacionalne avio-kompanije Aeroflot.
„Njegovi problemi s alkoholom i drogom su mi ranije bili spominjani”, izjavio je Abramovič u dodatnom iskazu. Hapšenje Nikolaja Gluškova u Rusiji decembra 2000. godine predstavlja ključni, materijalni deo optužnice Borisa Berezovskog protiv Romana Abramoviča.
Visoki kraljevski sud u Londonu tek treba da čuje navode o tome kako je „Gospodin A.” koristio Nikolaja Gluškova kao „taoca” za ucenjivanje „Gospodina B.” da proda svoje većinske akcije u ruskoj Nezavisnoj televiziji, što je još važnije, naftnoj kompaniji Sibnjeft.
„Gospodin B.“ je Nikolaja Gluškova, koji i sam živi u egzilu u Velikoj Britaniji, opisao kao „cenjenog prijatelja i poverljivog poslovnog saradnika“ i u svojoj izjavi svedoka rekao: "Moj odnos s Nikolajem je mnogo važniji od bilo kojeg iznosa novca". Tokom sudskog procesa ispostavilo se da je „Gospodin A.“ iskoristio svoj uticaj kod tadašnjeg ruskog predsednika Vladimira Putina da Nikolaja Gluškova zadrži u pritvoru u zatvoru Lefortovo (nekadašnji zatvor KGB-a), uprkos jednoj teškoj bolesti.
Droge, alkohol, uticaji, trgovina oružjem, pranje novca, zastrašivanja i reketiranje ostaju konstrukcija cele priče, koja će do kraja suđenja verovatno otkriti još više bizarnih događaja.