Karlos Šakal: Po profesiji sam revolucionar
Karlos (62) "Šakal", čije je pravo ime Iljič Ramires Sančes, negira učešće u tim napadima, iako je u intervjuu juče objavljenom u jednom venecuelanskom listu, preuzeo odgovornost za više od 100 napada u kojima je poginulo između "1.500 i 2.000 ljudi".
Na početku današnjeg suđenja kada je trebalo da da podatke o svom identitetu Karlos se predstavio kao "profesionalni revolucionar".
Dok su se njegovi advokati obraćali sudu, on je podignutom pesnicom pozdravio svoje pristalice u sudnici.
Venčanje u zatvoru sa advokaticom
|
"Raspoložen je za borbu kao i uvek", kazala je novinarima pred početak suđenja Ramiresova advokatkinja i supruga Izabel Kutan Peir. Ona je rekla i da "nema nikakvog razloga" za održavanje suđenja skoro 30 godina posle događaja i optužila je francusko tužilaštvo da sudi Ramiresu radi "propagande ili nekog drugog interesa, a ne interesa pravde".
"Šakalu" se sudi za bombaške napade 1982. godine na voz Tuluz-Pariz i parisko sedište jednog lista na arapskom jeziku, u kojima je poginulo šestoro ljudi. Druga dva napada dogodila su se na novogodišnje veče 1983. godine - jedan na železničkoj stranici u Marseju, u kojem su poginule dve osobe, i drugi u brzom vozu na istoku Francuske koji je imao tri žrtve.
Presuda na suđenju u specijalnom antiterorističkom sudu u Parizu mogla bi da odredi njegove izglede da se ikada nađe na slobodi. Procenjuje se da će suđenje trajati do šest nedelja.
Ramires, koji boluje od dijabetesa, kazao je i da mu nedostaje porodičan život koji je, kako kaže, žrtvovao u godinama koje je proveo putujući svetom kao terorista slobodnjak po Bliskom istoku i evropskim prestonicama, a potom u begu, i na kraju u zatvoru od 1994. u Francuskoj.
Najveći deo sveta pamti Karlosa "Šakala" kao čoveka koji je putovao svetom i prkosio zapadnim obaveštajnim službama. Za pripadnike revolucionarnih pokreta iz 1970-ih godina važio je za živu legendu.
Najpoznatiji po otmici ministara nafte zemalja OPEK-a 1975. godine, posle koje je dočekan kao junak kada je sa svojim taocima stigao u Alžir, kao i po otmici francuskog aviona 1976. u Palestini, okončanoj akcijom izraelskih komandosa.
Venčanje u zatvoru 2001. sa njegovom advokatkinjom Izabel Kutan Peir, koja mu je treća žena, karakterističan je potez za Karlosa, baš kao i nedozvoljeni intervju pred suđenje zbog kojeg je dospeo u samicu, gde je boravak okončao posle desetodnevnog štrajka glađu.