Među nezadovoljnima najviše ima glasača DS-a
Ako bi se izbori održali sutra, skoro 50 odsto birača ili ne bi izašlo na glasanje ili ne bi glasali ni za koga, ukazuju najnovija istraživanja političkih stranaka u koje je ''Alo“ imao uvid.
Ukoliko bi talas apstinencije ili takozvanog ''belog glasanja'', kao demokratskih oblika upozorenja strankama, zapljusnuo glasačke kutije, analitičari se slažu da bi iz Demokratske stranke otplivalo ubedljivo najviše glasova.
Politički analitičar Jovo Bakić procenjuje za beogradskoj da bi veća apstinencija pogodovala opozicionim strankama, pre svega Srpskoj naprednoj stranci.
''Zbog velikog nezadovoljstva socijalnim i materijalnim položajem, među apstinentima bi sigurno bilo najviše pristalica DS-a. Organizovani izlazak na izbore i ubacivanje belih listića mogao bi biti interesantan, ali samo ukoliko bi bio masovan. Time bi se pokazalo izrazito ogorčenje birača'', smatra Bakić.
Zoran Lučić, izvršni direktor Cesida, slaže se da će DS, odnosno vladajuća koalicija, pretrpeti najviše štete ukoliko bi se broj apstinenata povećao.
''To generalno pogoduje tradicionalističkim i konzervativnijim strankama i one bi jedva dočekale takvo ispoljavanje nezadovoljstva građana jer bi u tom slučaju njihovo glasačko telo došlo do izražaja i ostvarilo bolji izborni rezultat. U takvoj situaciji najveći dobitnik bi svakako bio SNS. Potpuno je logično da će najveći broj apstinenata biti regrutovan iz redova birača DS-a'', ocenjuje Lučić.
Poziv na bojkot ili aktivan bojkot izbora je, kako kaže, pritisak birača na političku elitu. Međutim, Lučić naglašava da bi i kritična masa od otprilike 10 odsto, što bi bio ogroman uspeh takve kampanje u Srbiji, izazvala efekat, ali samo u domenu morala.
''Kada bi na izbore izašao samo jedan čovek i glasao, izbori bi bili legalni. Pobednik izbora sa malim brojem glasova, uz veliku apstinenciju, gubi tlo pod nogama i skoro raspisivanje novih izbora je sasvim očekivano. Međutim, kod nas se može lako desiti da takav pobednik samo okrene glavu na drugu stranu i zanemari činjenicu o broju onih koji su odlučivali o njegovom izboru'', napominje Lučić.
Osim nezadovoljstva kvalitetom života i političkom ponudom, rezervisanost mnogih birača objašnjava se i njihovom percepcijom da se politička volja, ma kako glasali, pretvara u matematičku formulu okupljanja 126 poslanika. Uporište u takvom stavu samo se učvrstilo stvaranjem saveza demokrata i socijalista nakon izbora 2008. godine, navodi ''Alo''.
Međutim, potpredsednica DS-a Jelena Trivan uverena je da će njena stranka uspeti da motiviše građane i pokaže im da nisu svi isti. Ona za naš list kaže da razume razočaranost ljudi ''u situaciji u kojoj je ceo svet u ekonomskom i političkom beznađu“.
''Međutim, bojim se da je „belo glasanje“ doprinos takvom stanju, a ne aktivna pozicija. Politička stranka može teoretski i sa 10 glasova da dođe na vlast i ako se ideja belih listića proširi, to bi moglo da znači da zaista nereprezentativna manjina, iza koje ne stoje građani, vlada Srbijom. Potrudićemo se da građanima damo razlog i da izađu na izbore i da shvate da nisu svi isti'', poručuje Trivanova.
Ni zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vučić ne očekuje veću apstinenciju nego inače.
''Znam da to mnogo više brine demokrate. Ne verujem da bi u Srbiji, gde strasti i emocije igraju veliku ulogu i u sferi politike, moglo da se primi organizovano glasanje belim listićima. Nemam ništa protiv takvog razmišljanja. Neka precrtaju listić ili napišu da nas sve mrze, ali mislim da je to štetno. Ko je nezadovoljan, treba da glasa protiv ovog režima i mi to jasno poručujemo građanima'', objašnjava on.