Srđan Dragojević, levičar u duši
Srđan Dragojević je rođen 1. januara 1963. godine u Beogradu. Početkom 80-ih godina bio je gradska faca, gitarista pank grupe Lucifer i TV Moroni, ali će deceniju kasnije režijom filma "Mi nismo anđeli" odmah obezbediti ugledno mesto u domaćoj kinematografiji.
Diplomirani klinički psiholog i reditelj objavio je tri zbirke poezije, a 1986. godine je za "Knjigu akcione poezije" dobio nagradu "Branko Radičević". Uređivao je književne rubrike u časopisu "Student", bio umetnički direktor Beograd filma, a jedno vreme je radio i kao asistent na FDU.
Autor filmova "Rane", "Lepa sela lepo gore", "Sveti Georgije ubiva aždahu"... pored Srđana Šapera, Nebojše Krstića, Koje, Caneta, Gileta bio je među prvim pankerima u Beogradu koji su se sakupljali u Bezistanu.
- Redovnih članova bilo je tridesetak. Zanimljivo je da su mnogi od njih postali poznati umetnici mnogo kasnije. Nije reč o klasičnoj mangupariji, od koje su se razvijali mafijaši, ratni profiteri, političari i novi bogataši - rekao je svojevremeno Srđan Dragojević.
Bio je fasciniran dvadesetim godinama prošlog veka u sovjetskoj kulturi i umetnosti, a Majakovski mu je bio uzor u ranoj mladosti. Kao mlad reditelj snimio je film "Mi nismo anđeli", tinejdžersku komediju kojom je postao priznat u svetu sedme umetnosti.
Početkom 2000. godine Dragojević je napustio zemlju i otišao u Ameriku. Nekoliko meseci proveo je u Njujorku, a potom i u Los Anđelesu. Pokušavao je da snimi film u Holivudu, ali se zbog različitosti mentaliteta vraća u Srbiju. Ugovor s kućom Miramaks nije mu doneo očekivane rezultate.
- Za mene veliki američki san ne postoji. Imao sam liberalan ugovor sa studijom koji se pokazao kao loš za mene, a ja sam verovatno bio loš za njih. Doduše, bilo je to zanimljivo iskustvo - rekao je Srđan Dragojević.
Reditelj ističe da je u Americi radio kao plaćeni pisac, iako je imao ugovor da za njih režira. Popravljao je tuđe scenarije i razvijao svoje ideje. Tako je upoznao sve mane rada u filmskom studiju i video na delu ljude koji su uplašeni za svoje privilegije. A nisu mu se ni dopadali njihovi scenariji. Shvatio je da Amerika više nije ona u kojoj je stvarao jedan Miloš Forman, već da i u toj zemlji, kao i u Evropi, postoje dobre i loše stvari. Na vreme je shvatio da je trenutak da sve okrene na šalu i vrati se u Beograd, gde je nastavio da snima.
Reditelj je pre nekoliko meseci navodno na svom Fejsbuk profilu objavio da ne želi da se druži sa ljudima koji slušaju Đorđa Balaševića, s gejevima, pravoslavcima i onima koji žele da brane Kosovo, a sve ih je nazvao šljamom! Na ovaj status su usledili komentari nekih od njegovih virtuelnih prijatelja, ali i javnosti. Međutim, Dragojević je kasnije demantovao da je to napisao.
- To uopšte nije bio moj profil, ali nisam hteo da ispravljam novinare. Mnogo volim Balaševića! To je neko uzeo i stavio tu izjavu - rekao je Dragojević i dodao da se ne bavi Fejsbukom jer ima toliko knjiga i filmova koje treba savladati, a on je starinski čovek.
Prošle godine primljen je u Glavni odbor SPS-a, što je takođe iznenadilo javnost. Reditelj je tada izjavio da je uvek bio čovek leve orijentacije.
- Pristupio sam SPS-u pošto su oni bili zainteresovani za jednu stvar o kojoj nekoliko godina razmišljam, a to je ponovna kinofikacija Srbije jer stotine domova kulture zvrje prazno, izdati su za neke magacine, kafiće - rekao je Dragojević.
O Srđanovom privatnom životu malo se zna jer nekako uspeva da svoju intimu sakrije od očiju javnosti. Međutim, pre šest godina u medijima se pojavila vest da se posle dve decenije zajedničkog života razveo od supruge Tatjane, sa kojom ima sina i kćerku.
Tanja, po profesiji slikar, bila je Dragojevićeva ljubav iz studentskih dana. Dok se Srđan posvetio filmskoj karijeri, kako se pisalo, ona je uglavnom brinula o porodici, tek s vremena na vreme baveći se scenografijom. Još u vreme kada je stekao popularnost filmom "Mi nismo anđeli", Dragojević je izjavio da je u supruzi našao sve što mu je potrebno, te da ga druge žene ne zanimaju. Supružnici su se mirno i sporazumno razišli, što i nije čudno, pošto nikada nisu ni bili junaci tabloida.