Đelić: Nema povećanja poreza, uprkos krizi
Na predstavljanju "Bele knjige" Saveta stranih investitora Đelić je istakao da Srbija u poslednje tri godine nije povećavala poreze, za razliku od drugih zemalja, niti će to činiti dok traje kriza javnih dugova u Evropskoj uniji.
On je najavio da će reforme u zemlji biti nastavljene u skladu sa evropskim propisima i uključivaće otklanjanje administrativnih prepreka u poslovanju. Reforme u poreskom sistemu su, kako je rekao Đelić, moguće na lokalnom novou, kako bi se podstaklo zapošljavanje i smanjila siva ekonomija.
Predsednik Upravnog odbora Sosijete ženeral banke u Srbiji Goran Pitić je ukazao da se na lokalu propisi nedosledno sprovode, odnosno da se isti porezi i takse različito naplaćuju. Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić je istakao da će inflacija u Srbiji nastaviti da pada i da će u planiranim okvirima za
2011. godinu biti u prvoj polovini, a možda i prvom kvartalu, iduće godine.
Za ovu godinu centralna banka je predvidela inflaciju od tri do šest odsto, a u 2012 od 2,5 do pet odsto. Povodom zahteva privrednika da NBS smanji banakama obaveznu rezervu guverner je rekao da će to biti moguće, kao i dalje ublažavanje
monetarne politike, tek kad inflacija bude u predviđenim okvirima.
Šoškić je podsetio da banke i sada imaju mogućnost da kreditiraju privredu jer su likvidne, a obaveznu rezervu izdvajaju samo za kratkoročne izvore finansiranja. Ukoliko bi na te izvore finansiranja bila smanjena obavezna rezerva to bi, prema oceni Šoškića, moglo da bude rizično za stabilnost finansijskog sistema zemlje.
Ministar ekonomije Nebojša Ćirić je rekao da smanjenje obavezne rezerve bankama ne bi negativno uticalo na inflaciju, a privredi bi omogućilo da dođe do novca i smanji nelikvidnost, što je njen gorući problem. Ćirić je istakao da se reforma, takozvana "giljotina propisa", sprovodi sporije nego što je bilo predviđeno.
Do sada je, kako je rekao, sprovedeno 106 preporuka vezanih za "giljotinu propisa", 120 je u toku, a 74 nisu ni započele. Dosadasnjim ukidanjem suvišnih propisa i administrativnih prepreka godišnje uštede privrede su 150 miliona evra, a troškovi su od 300 do 400 miliona zbog toga što "giljotina propisa" nije spovedena do
kraja.