Drastičan porast plaćenika u ratovima širom sveta

U izveštaju koji je ekspertska radna grupa UN podnela Generalnoj skupštini, navodi se da bi porast broja vojnih i bezbednosnih kompanija koje pružaju usluge mogao da predstavlja opasnost za ljudska prava i poziva na uspostavljanje međunarodne pravne regulative u toj oblasti.

"Plaćenici predstavljaju pretnju ne samo po bezbednost, već i za ljudska prava i potencijalno za prava ljudi na samoopredeljenje. Ključno je da države sarađuju kako bi se izborile s tim fenomenom", ocenila je predsedavajuća radne grupe Faiza Patel.

Pod terminom "plaćenici" obično se podrazumevaju naoružani vojnici koji se unajmljuju za novac kako bi učestvovali u oružanom sukobu protiv vlasti. To, međutim, ne mora da bude slučaj. U nekoliko poslednjih ratova zabeleženi su slučajevi da same vlasti angažuju plaćenike u borbi sa sopstvenim narodom.

Postoje dokazi da su u Obali slonovače vlasti anglažovale oko 4.500 plaćenika iz Liberije, kako bi sprečili demokratski izabrane predstavnike da preuzmu vlast, krajem 2010. godine. Sličnih primera bilo je ove godine i u Libiji tokom sukoba režima Moamera el Gadafija i pobunjenika.

Plaćenici koji su učestvovali u poslednjim sukobima obično dolaze iz afričkih zemalja ili iz istočne Evrope. Eksperti UN navode i da je sve više privatnih kompanija koje pružaju vojne usluge širom sveta. Procenjuje se da takvi poslovi godišnje donose zaradu od 20 milijardi do 100 milijardi dolara.

Patelova navodi da je Amerika na vojne usluge privatnim kompanijama u Iraku i Avganistanu ove godine potrošila više od 206 milijardi dolara.

Drastično je porastao i broj osoblja koje radi po ugovoru za američko Ministarstvo odbrane i Ju-Es-Ejd (USAID) tako da je prošle godine bilo angažovano više od 260.000 ljudi, dok je za vreme Prvog zalivskog rata bilo angažovano 9.200 "ugovarača".