Vehabije: Život po šerijatu, nastava jordanska
Selo u brdima pripada Distriktu Brčko, Tuzlanskom kantonu. Čini ga više desetina kuća koje su međusobno udaljene po nekoliko stotina metara.
Do njih se stiže izlokanim, šumskim putem, a poslednjih godina je na ulazu postavljen policijski kontrolni punkt na kome se pretresaju i legitimišu svi koji tuda prolaze, pa makar i slučajno.
Ali, niko u Maoču već desetak godina ne ide slučajno.
Priča o vehabijskoj ili selefijskoj zajednici u BiH nije nova, a počela je odmah po završetku rata kada je mnoštvo pridošlih mudžahedina sa Bliskog istoka odlučilo da ostane i da nastavi život po svojim verovanjima.
Sve do 11. septembra 2001. godine, vehabije su bile smeštene u selu Bočinje kod Vozuće, gde je i napravljena prva izolovana zajednica, za koju su sami stanovnici voleli da kažu da je "Bosanska Palestina".
Kada je policija počela s češćim pretresima, većina se preselila u Maoču, selo koje su pre rata naseljavali pravoslavni Romi.
Tu su vehabije napravile gotovo eksteritorijalnu zajednicu koja ne samo što nije priznavala zakone BiH, već je i zabranjivala pristup svima koji nisu pozvani.
Oni malobrojni, koji su ipak imali priliku da razgovaraju s meštanima Gornje Maoče, tvrde da sebe smatraju tvorcima "Bosanske Palestine"!
Protiv vođe tog pokreta Nusreta Imamovića, Tužilaštvo Tuzlanskog kantona 2008. godine je vodilo istragu zbog sumnje da je za petnaestak učenika osnovne škole izvodio nastavu po jordanskom nastavnom planu i programu. Istraga je obustavljena zbog nedostatka dokaza.
Veze sa Sandžakom
Ovaj pokret ima svoje sledbenike u zemljama u okruženju, a posebno u Raškoj i na Kosovu.
|
Imamović se predstavljao, kako javljaju mediji, kao pripadnik samostalne autonomne oblasti Gornja Maoča.
Održavao je predavanja širom vehabijske zajednice u BiH.
Poznat je po izuzetno radikalnim stavovima koje promoviše i na internet stranici vehabijskog pokreta u BiH (putvjernika.com) na kome je opravdavao samoubilačke napade mudžahedina, ali i emitovao poruke najtraženijeg teroriste na svetu i vođe Al Kaide Osame bin Ladena.
Oružje iz kovčega
O naoružavanju ekstremnih bošnjačkih skupina pisalo je više medija, a "Glas Srpske" tvrdi da se ono obavljalo od 2006. godine preko džemata u Austriji, a u BiH je dostavljano u mrtvačkim sanducima pogrebnog društva.
Prema pisanju bosanskih medija, vehabije su nove sledbenike vrbovali ne samo radikalnom ideologijom, već i novcem, pa je svaki novi pripadnik pokreta ranije dobijao po 600 maraka (oko 300 evra).
- Cena priključenja tom pokretu je spuštena na 200 konvertibilnih maraka (100 evra) zbog priliva novih članova, posebno iz Sandžaka - tvrdi za bosansku štampu stanovnik susednog sela Gornji Rahić Jusuf Šabanović. |
Većina obaveštajnih službi u BiH, ali i Evropi tvrdi da je ovo mesto i centar takozvane bele Al Kaide, pa je otuda i često bila na meti policijskih akcija.
Imamović se posle događaja u Sarajevu ipak oglasio tvrdnjom da vehabije iz Gornje Maoče nemaju nikakve veze s tim činom, kao i da to nije u skladu sa šerijatskim pravom:
"Ovaj postupak je neispravan, mi ga ne podržavamo. Mi ne pozivamo ljude da se tako ponašaju, ne podučavamo ih da idu tim putem. Smatram da se za ovaj postupak ne može naći opravdanje pred nama ljudima, a ne može se naći ni opravdanje pred Alahom".
Naslednik Barčića
Prema podacima stranih bezbednosnih službi, jedni od najvažnijih finansijera vehabijskog pokreta u Gornjoj Maoči su braća Koplalić koji su stalno na relaciji Nemačka - Austrija - Gornja Maoča.
Vođa zajednice u ovom mestu Nusret Imamović je inače naslednik "šejha" Jusufa Barčića, koji je u martu 2007. godine poginuo u saobraćajnoj nesreći. Barčić je zagovarao radikalne stavove i pokušavao da ih ugradi u zvanične institucije Islamske zajednice u BiH, zbog čega je sa njima bio u sukobu. |
Ni policija ne sme u Karavlahe
Pravi arsenal oružja koji je pronađen u Karavlasima, zaseoku u Gornjoj Maoči u kome u stvari žive vehabije, u akciji "Svjetlost", februara prošle godine, u kojoj je učestvovalo 600 policajaca, bacio je potpuno drugu sliku na tu zabačenu enklavu.
Naime, tada su uhapšena sedmorica vehabija. Zaplenjeno je 18 pištolja, sedam pušaka, 30 okvira za pištolj, osam ručnih bombi, 21 nož, sablja, 936 metaka raznih kalibara, tri pribora za čišćenje oružja, 20 vojnih uniformi, 32 dela vojne opreme, 47 radiouređaja, 70 mobilnih telefona, 19 SIM kartica za mobilni telefon, 1.478 DVD-a, CD-a i disketa, 421 audio i videokaseta, 40 laptopova, četiri kamere i fotoaparata, šest baterijskih svjetiljki, dva pečata, kao i 34.565 evra, 2.480 KM kao i razni drugi dokumenti, knjige i priručnici.
Što je najzanimljivije, tog dana se i Mevlid Jašarević zatekao u Gornjoj Maoči, ali nije bio među uhapšenima.
Uhapšeni, pa pušteni
u akciji "Svetlost" uhapšena su sedmorica državljana BiH i jedan Hrvatske: Nusret Imamović, Safet Barčić, Edis Bosnić, Dževad Hodžić, Hajrudin Ribić, Senad Midžić, Mersed Čekić, te Adnan Rustemi, državljanin Hrvatske. Posle jednomesečnog pritvora, oni su ipak pušteni na slobodu. |
U Karavlahe je strancima praktično nemoguće da uđu. Oni smeliji, uglavnom, novinari, svoje putešestvije završavaju negde na pola puta od poslednjeg znaka civilizacije do kuća u kojima žive vehabije. U ovu zajednicu ne može da uđe ni policija.
Neformalni vođa ove zajednice Nusret Imamović bio je poznat po svojim predavanjima širom BiH. U ovoj akciji uhapšen je, zajedno sa svojom "sabraćom", ali je samo dvadesetak dana kasnije pušten na slobodu, dok istraga o celom slučaju još traje.
Imamović i kompanija terete se za neka od najtežih krivičnih dela u BiH koja podrazumevaju napad na ustavni poredak, ugrožavanje teritorijalne celovitosti zemlje, nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija.
Sve navedeno praktično podstiče na zaključak da je Gornja Maoča svojevrsna država u državi u kojoj ne vrede zakoni kantona, niti entiteta, niti države BiH. Niko nema pojma koliko vehabija stanuje u tih tridesetak kuća u Karavlasima, niti postoji evidencija ko sve sa strane dolazi u to selo.
Zato nije nikakvo čudo što bezbednosne službe BiH nisu mogle adekvatno da reaguju u slučaju Mevlida Jašarevića koji je u tom selu praktično živeo proteklih nekoliko meseci i mirno pripremao napad na američku ambasadu.
Jovičić. Raseliti Maoču!Poslanik u Parlamentu BiH Slavko Jovičić Slavuj najavljuje da će na sledećoj sednici Predstavničkog doma zatražiti da poslanici usvoje zaključak kojim će se praktično narediti bezbednosnim službama u BiH da upadnu u Gornju Maoču i potpuno rasformiraju to vehabijsko uporište.
|
U Crnoj Gori više od 150 vehabija
Napali tradicionalni islam
Procene Uprave policije i Agencije za nacionalnu bezbednost su da u Crnoj Gori deluje najmanje oko 150 vehabija, a njihova glavna uporišta su u Plavu, Rožajama, Beranama, Bijelom Polju, Ulcinju i u Tuzima. Od polovine 2005. godine policija i agenti Agencije za nacionalnu bezbednost pomno prate i evidentiraju sve pripadnike vehabija i prikupljaju podatke o njihovom delovanju i načinu organizacije.
Uprkos tome nema zvanične procene o tome koliko je ta frakcija opasna po bezbednost u Crnoj Gori, ni odakle im sve stiže novac.
Upućeni kažu da su se vehabije u Crnoj Gori pojavile pre sedam-osam godina, tako da u severnim opštinama, ali i u Ulcinju, Baru i Podgorici se često mogu viđeti u njima prepoznatljivom folklornom stilu. Žene, čije je lice potpuno pokriveno, i muškarci sa kratkim pantalonama, belim kapama i sa neobično fazoniranom bradom, znak su raspoznavanja, a po tome se može zaključiti da iz godine u godinu stalno raste broj vehabija u Crnoj Gori.
Imami i muslimanski vernici smatraju da mnogi mladići u Crnoj Gori, zbog nekoliko stotina evra mesečno, po nalogu svojih gazda, vrše "antipropagandu tradicionalnog islama".
Za razliku od njih, vehabije propagiraju da je njihovo verovanje u potpunosti ispravno i oni sebe smatraju "pravim vernicima islama".
Zabeleženo je nekoliko incidenata. Pre dve godine povređeni su imam rožajske džamije Asmir Kujević i policajac Demo Ramović, kada ih je nožem napao Sultan Nurković, koji se povezuje sa tim pokretom. Nurković je tada ranjen u noge, a od suda je tražio da mu se sudi po šerijatskom pravu.