Rusija finansira prezaduženu Evropu
Ekonomski savetnik ruskog predsednika Arkadij Dvorkovič juče je rekao da je za Rusiju "stvarno važno da Evropa ostane stabilna". - Ako Evropa postane nestabilna, onda će ruska ekonomija ući u fazu nestabilnosti - rekao je Dvorkovič novinarima.
Ruski predsednik Dmitrij Medvedev učestvovaće krajem ove sedmice na skupu lidera Grupe 20 u Kanu.
Tu će se razgovarati o dužničkoj krizi koja se razbuktala u Grčkoj i preti Španiji i Italiji. Na tom skupu će Rusija, koja ima treće po veličini devizne rezerve u svetu, tražiti da sve zemlje počnu da smanjuju budžetske deficite, najavio je Dvorkovič.
- Naš stav o tome nije fleksibilan. Slične stavove imaju i naši partneri iz BRIKS-a. Radićemo zajedno na tome - istakao je ekonomski savetnik ruskog predsednika.
Grupa perspektivnih ekonomija BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) na samitu u Vašingtonu prošlog meseca najavila je da bi mogla da podrži globalnu finansijsku stabilnost kroz MMF i druge međunarodne organizacije.
Zemlje BRIKS-a pomoć uslovljavaju većom ulogom u MMF-u, s obzirom na to da i njihov značaj u svetskoj ekonomiji raste.
Direktor Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF) Klaus Regling, koji se nalazi u turneji po Aziji u potrazi za investitorima, rekao je da je dobio uveravanja od zamenika japanskog ministra finansija za međunarodna pitanja da će Tokio nastaviti da kupuje akcije kriznog fonda zone evra.
Saveznici - finansijeri
Evropa se okreće ka zemljama s velikim rezervama strane valute, poput Japana i drugih većih ekonomija, kako bi obezbedila dodatnu finansijsku pomoć za jačanje EFSF-a na oko 1.000 milijardi evra.
Obmana
Evropa, navodno, neće nuditi ustupke Kini u zamenu za njen doprinos jačanju Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF), tvrdi Anri Gueno, savetnik francuskog predsednika Nikolasa Sarkozija.
Lideri evrozone postigli su dogovor na prošlonedeljnom samitu u Briselu da bi zemlje u razvoju, na čelu sa Kinom, mogle da ulože novac u specijalni fond unutar EFSF, čime bi pomogle njegovom jačanju. Sarkozija, koji je rekao da će Kina imati veliku ulogu u rešavanju dužničke krize evrozone, politički neistomišljenici su tokom vikenda optužili da prodaje evropsku budućnost stranim silama. |
Pomoć za bivše kolonijalne gospodare
Čudan novi svet na Ibero-američkom samitu u Paragvaju: prvi put u istoriji, Španija i Portugal svoje bivše kolonije u Latinskoj Americi mole za pomoć. Nekada potlačeni, dočekali su ih s novim samopouzdanjem.
Ova nova uloga neće se dopasti bivšim kolonijalnim gospodarima. Dugi niz godina Španija i Portugal su finansijski pomagale svoje bivše kolonije, kojima duguju većinu svog bogatstva. Međutim, sada više nema te uobičajene hijerarhije. Prvi put Evropljani traže pomoć od Latinske Amerike.
- Ovo je dobro vreme za Latinsku Ameriku i samit bi trebalo da posluži za jačanje veza između svih zemalja učesnica - izjavio je španski premijer Hoze Luis Rodrígez Zapatero, koji je stigao među prvima u Asunsion, glavni grad Paragvaja, gde na samitu učestvuju 23 zemlje.
- Ovo je prvi put da Latinska Amerika nije deo problema, nego deo rešenja - izjavio je generalni sekretar grupe, ekonomista Enriko Iglesijas iz Urugvaja.
Sve se promenilo
U prošlosti su zemlje Latinske Amerike, primale pomoć bivših kolonijalnih gospodara Španije i Portugala. Sada se te dve zemlje bore sa svojim državnim deficitima, a ekonomija nikako da se pokrene. Bivše kolonije, međutim, uprkos globalnoj ekonomskoj krizi, beleže ekonomski rast u proseku od šest odsto. |