Sarkozi bahatiji od bliskoistočnih diktatora
Glamurozno okruženje Azurne obale gde će se održati samit G20 još jednom je naglasilo nadimak koji je Sarkozi dobio zbog svog ekstravagantnog životnog stila - predsednik Blink-Blink.
Sigurno je da će francuski predsednik i u Kan stići u velikom stilu pošto je prošle nedelje dočekao svoj predsednički avion Erbas A330, vredan 300 miliona funti. Ovo je po mnogo čemu najekskluzivni avion koji je svet do sada video.
Samo uređenje enterijera sa udobnom spavaćom sobom i kupatilom koštalo je 250.000 funti. Posebna vrata za zvučnu izolaciju na spavaćoj sobi košataju milion funti. Erbas A330 je prvi mlazni avion u istoriji s instaliranom rernom za hleb, kako bi predsednik i u avionu mogao da uživa u svežim bagetama. Taj luksuz je koštao oko 65.000 funti.
Francuzi su što-šta oprostili svom predsedniku tokom njegovog četvorogodišnjeg mandata koji uskoro ističe. Od toga da je sin mađarskog imigranta, preko njegovog glamuroznog životnog stila, do braka sa Karlom Bruni. Uporedo sa nezadovoljstgvom u državi raste i isticanje neprimerenosti Sarkozijeve ljubavi prema skupim stvarima.
Sve više na videlo izlazi da nejgov istančan ukus plaćaju poreski obveznici, što u državi izaziva očekivano negodovanje. Sarkozi i Karla Bruni imaju brojne rezidencije - pored Jelisejske palate, u kojoj žive po službenoj dužnosti, tu su luksuzna imanja van Pariza i letnikovac na jugoistočnoj obali, kao i lovačka kuća u blizini Pirineja. U tim rezidencijama služi ih brojna posluga, među kojom su i priznati francuski somelieri i vrhunski kuvari, što svake godine državu košta nekoliko miliona evra.
Da prva dama Francuske foli cveće odavno je poznato, pošto se često može videti s velikim buketima ispred Jelisejske palate. Međutim, ta njena ljubav poreske obveznike košta 660 funti dnevno, odnosno 241.000 funtu godišnje, što je podatak koji je šokirao Francuze.
Susret grupe G20 u Kanu možta će imati temu štednje, ali ako je suditi po ranijim susretima državnika čiji je domaćin bio Sarkozi, biće sve samo ne uspešan primer štednje. Tokom šestomesečnog francuskog predsedavanja Evropskom unijom Sarkozi je šokirao Francuze podatkom da je na gošćenje evropskih lidera potrošio 160 miliona funti. Samo jedna večera koštala je više od milion evra, koliko i troškovi novog tepiha, zatim preuređenje vrtova i konferencijske sale u kojoj se samit održavao. Za tih šest meseci organizovao je čak 500 predsedničkih događaja, čija funkcija nije uvek bila jasna.
Na ekstravagantni tuš, koji predsednik nikada nije koristio, potrošeno je četvrt miliona funti. Ta informacija, vrlo retka kada je reč o predsedničkim troškovima, izašla je u javnost zbog komplikacija prilikom njegove ugradnje.
Naime, činjenica je da Francuzi mogu samo da nagađaju o opsegu ekscentričnosti svog predsednika. Zbog zakona o privatnosti koji štiti političare od medija, detalji o tome gde odlazi novac poreskih obveznika obavijeni su velom tajne. Ali, nije reč samo o zakonskim ograničenjima.
"Tajnovitost u francuskom političkom i javnom životu je više od igre. Ona je deo nacionalne strategije preživljavanja. Odabir otkrivanja ili skrivanja informacija vezan je za želju da se zadrži određeni imidž zemlje i njenih ljudi. Ružne istine lako se skrivaju radi zadržavanja slike prijatnog spoljašnjeg sveta u kojem svako može da funkcioniše. Onde gde je estetika u konfliktu s etikom, estetika često pobeđuje", napisala je dopisnica Njujork tajmsa u Parizu.