Pirati svih zemalja, ujedinite se!
Da li će se sve završiti debaklom, krahom, kršenjem ljudskih prava i dezavuisanjem ljudi, kao što se to desilo dok je na planeti bio popularan poklič “Proleteri svih zemlja, ujedinite se!“, tek pirati svih zemalja svoj politički angažman počeli su nedavno - piratska revolucija započeta je početkom 2006. u Švedskoj, u znak podrške sajtu za pretraživanje torenta Pajrat bej.
Četvorica administratora ovog portala bila su optužena za ilegalnu distribuciju materijala zaštićenog autorskim pravima. Osuđeni su 2009. na po godinu dana zatvora i 2,7 miliona evra novčane kazne.
Proključali “hladni“ Šveđani
Odluka suda naišla je na izuzetno negativan odjek u javnosti. Po nekim verovanjima “hladni“ severci su se opasno iznervirali, pa je deset dana po izricanju presude Piratska partija imala je 40.000 članova više i postala je četvrta po veličini u Švedskoj. Nije uspela da pređe census na nacionalnim izborima, ali je osvojila dva mandata u Evropskom parlamentu.
U međuvremenu, pokret se proširio na sve kontinente. Najočigledniji primer rastućeg političkog uticaja piratskih stranaka je nedavni uspeh nemačke Piratske partije na pokrajinskim izborima, kada je svih 15 njenih kandidata osvojilo poslaničke mandate u Berlinskom parlamentu.
- Velike partije ne mogu da shvate šta se to desilo s političkom kulturom u Nemačkoj kad je partija koja sebe naziva piratskom ušla u parlament - rekao je za “Blic“ Niko Hofman, politički direktor Okružnog odbora Piratske partije u Nirnbergu.
Moć - ljudima!
Ova stranka, koja se zalaže za transparentnost vlasti i jačanje uticaja pojedinca, prema Hofmanovim rečima, želi da vrati moć ljudima, boreći se transparentnošću protiv korupcije. Skupštinska dokumenta objavljuju na internetu gde postaju dostupna svima, pa sebe smatraju instrumentom građanske kontrole.
Specifičan je i koncept donošenja odluka koji pirati nazivaju “tečnom demokratijom“.
- Umesto stroge hijerarhije, razvili smo onlajn aplikaciju. Svaki naš član može preko nje da iskaže svoj stav. Drugi pak mogu slobodno da ga komentarišu, predlažu izmene ili izlože sasvim suprotne zahteve. Na kraju se glasa tako što se klikne na zeleni ili crveni kvadratić ispod predloga - kaže sagovornik „Blica“.
Kritičari ovu stranku optužuju, tvrdeći da se zalaže za pirateriju i nepoštovanje autorskih prava.
Reforma autorskih prava
- Naš cilj nije ukidanje autorskih prava, već njihova reforma. Ranije smo muziku i filmove snimali pomoću kasetofona i video-rikordera. Više nema kaseta, ali zato su tu internet i hard-diskovi. U osnovi, pričamo o istim stvarima, s tim što se danas to smatra krivičnim delom. Mi se borimo da povratimo pravni status našeg detinjstva. Kopiranje fajlova u privatne svrhe ne sme biti ilegalno.
Objašnjavajući zašto se njegova stranka bori za ukidanje biometrijskih pasoša i elektronskog sistema glasanja, Hofman navodi da je carinike na graničnim prelazima znatno teže prevariti od kompjutera. S druge strane, ističe, svaki elektronski sistem može biti hakovan, a prikupljeni podaci zloupotrebljeni.
- Imajući u vidu korumpiranost državnog aparata, pitanje je vremena kad će se to zaista i desiti. Pirati se ne zalažu samo za razvoj novih tehnologija, već i za kritički pristup njima. Pirati žele da iz korena promene politiku, učine je transparentnom i spremnom za digitalno doba. Ali ovaj pokret nije stvar samo politike. To je ideja i borba za redefinisanje misli, zakonodavstava, privatnosti, ekonomije - navodi Hofman.
Blagojević: Ne krademo, već delimo
Aleksandar Blagojević
U društvu u kojem su rad državnih institucija i protok novca javni - nema korupcije. Informacije moraju biti dostupne svima. Za razliku od tradicionalnih medija, internet je otporan na cenzuru. On pruža priliku da svi kažu sve, a zajednica je ta koja usvaja ili odbacuje određena mišljenja - za “Blic“ je rekao osnivač Piratske partije Srbije Aleksandar Blagojević.
Prema njegovim rečima, dobre ideje nemaju cenu, one su tu da bi se kopirale.
- Naravno, autorska prava moraju biti zaštićena i adekvatno poštovana. Ali autorstvo danas nije u rukama autora. Korporacije su vlasnici više od 90 odsto prihoda na sav njihov kreativni rad. To je suština problema, a ne prodaja kopija filmova za 150 dinara. Pirati ne kradu, već dele - ističe Blagojević.
Oni se, kaže, zalažu za slobodnu razmenu informacija, zaštitu privatnosti, ukidanje patenata i reformu autorskih prava.
- Osnovna razlika između nas i tradicionalnih političara je ta što smatramo da svako od nas treba da ima moć da menja i direktno utiče na probleme u društvu - objašnjava on. |