Nije nama do kosmosa, nego do luksuza

Istraživanje Instituta za pedagoška istraživanja pokazalo je da su se želje i maštanja dece znatno izmenili u poslednje dve i po decenije?

- Odgovori dece koja su učestvovala u istraživanju na temu "O čemu najčešće sanjarim" pokazali su da su se dečje želje znatno izmenile. Pre 25 godina deca su maštala da istražuju svemir i druge civilizacije, da putuju svetom i upoznaju druge kulture, a sada su to deca koja bi da putuju da bi se kupala u lepim bazenima, boravila u skupim hotelima, bila slavna, uživala razna materijalna dobra. Srećom, još ima boraca za pravdu. Zaokret većine je nastao zbog promovisanja potrošačke, materijalističke kulture, u kojoj je kult slave i novca veoma važan.

A šta je seme? Koje reči đaci najčešće ne razumeju?   - U udžbeniku istorije su reči: uzurpator, pribadača, kapetanija, kožarstvo, artiljerija, sunarodnik, svilarstvo, bezvlašće, stoleće, pijačni, u biologiji: kolekcija, zavrtanj, pribežište, seme, a u geografiji: plato, protezati, nanos, vazdušne mase... Čak i ako su učenici dobili dobre ocene, oni su tekst naučili napamet jer i dalje ne razumeju terminologiju udžbenika. To znači da je terminologija, s jedne strane, neprimerena uzrastu, a s druge strane da učenici imaju siromašan rečnik, jer ne razumeju ni obične reči. U svakom slučaju, udžbenik nije odigrao svoju funkciju podučavanja.

Ko snosi odgovornost za takav zaokret?

- Odgovornost dele škola, nastavnici, roditelji, mediji, celo društvo. Dečja mašta ne nastaje izolovano, u nekom socijalnom vakuumu, nego je deo vladajuće kulture. Dovoljno je samo da pogledamo medije u kojima dominira predstava o slavnim ličnostima, značaju materijalnog i trgovačkog. To je postao aktuelni kulturni obrazac ponašanja. Iako to nisu direktno iskazala, deca indirektno žele da im vršnjaci zavide jer ako su sa slavnima i ona postaju deo toga. Nekad je kod nas bilo važno biti dobar drug, a danas deca kao da kažu baš me briga da li sam dobar drug, važno je da pijem kafu sa izuzetno poznatom glumicom.
 

Istraživanje je pokazalo da deca žele da imaju mnogo para, ali se ne identifikuju sa onima koji stvaraju taj novac - sa preduzetnicima?

- Ne samo da nema duhovnih vrednosti, već nema ni modernog preduzetničkog duha da se radi, istražuje ili stvara. Nedostatak duhovnih vrednosti uzrokovao je raspad tradicionalnog društva, materijalizam je došao pod uticajem vrednosti sa Zapada, televizije i interneta. Preduzetničkog duha kod nas nema dovoljno, ljudi vole više da uživaju, a manje da rade. Mediji i internet su veoma korisni ako se koriste na pravi način. U suprotnom, loše deluju na decu. To vam se kao sa velikim otkrićem - vatrom. Ako je pravilno koristite, skuvaćete ručak, ako ne, izazvaćete požar.

Kult materijalnog preovladava u celom svetu?

- Kult materijalnog nije samo ovde prisutan, to je duh novog vremena i dominantne materijalističke kulture koja dolazi sa Zapada u procesu globalizacije. Obrazovanje nije na ceni ako direktno ne donosi novac. Sada su svi menadžeri i uskoro neće biti onih koji proizvode, pa da se oko prodaje tih proizvoda angažuju pomenuti menadžeri. U Evropi zato sada imate naučne projekte koji se bave problemom kako motivisati mlade ljude da upišu prirodne nauke.

Rečnik mladih ljudi je sve siromašniji, jer se sve manje čita...

- U jednom istraživanju koje smo radili pre dve godine analizirali smo sadržaj udžbenika istorije, geografije i biologije za učenike sedmog razreda. Utvrđeno je da učenici na tri stranice udžbeničkog teksta po predmetu identifikuju 142 nepoznate reči u istoriji, 88 u geografiji i 118 u biologiji.
 

Da li je reč o običnim srpskim rečima?

- I o običnim. Ako učenici ne razumeju obične srpske reči, kako se onda može očekivati da poznaju stručne reči. Apsurdno je da je više nepoznatih reči. Čitajući tekst, učenici kao da ne prepoznaju gradivo koje su učili samo nekoliko meseci ranije. Znači da ga nisu naučili. Ovo podseća na situaciju koju smo imali sa osmacima. Perfektno urade test za srednju školu u junu, a onda u septembru malo od toga znaju.

Znači li to da je gradivo i suviše složeno?

- Ponekad da, ali ne uvek. Često se i loše predaje. I udžbenici su teški onda kada nisu prilagođeni deci. Nije jasno, na primer, zašto je neki udžbenik namenjen baš osnovnoj školi kada bi se iz njega moglo sasvim lepo učiti i u srednjoj školi, a ponekad čak i na fakultetu. S druge strane, kao kontrast prethodnom, ne bi me iznenadilo da su neki udžbenici na nekim fakultetima previše pojednostavljeni. Autori udžbenika za osnovnu i srednju školu su najčešće profesori pojedinih predmeta na fakultetima, koji uglavnom ne poznaju razvojnu psihologiju i nemaju iskustva s decom.

To dovodi učenike u nezavidnu poziciju.

- Zbog toga što ne razumeju tekst i predavanja u školi, deca uzimaju privatne časove gotovo iz svih predmeta, sa ciljem da za vrlo kratko vreme pred odgovaranje, pismeni ili kontrolni zadatak memorišu što više detalja, a potom to još brže zaborave, jer su učila samo za ocenu. Đacima od petog do osmog razreda osnovne škole udžbenici su teški za razumevanje jer nisu primereni njihovom uzrastu. Udžbenici istorije, biologije i geografije su često nerazumljivi zbog obimnosti, nepristupačnog rečnika i velikog broja detalja. Slična situacija je i sa udžbenicima fizike i hemije, zbog čega deca uče iz sveske.

Kako naterati decu u eri interneta da čitaju knjige?

- Ako ne možemo da podstaknemo decu da čitaju kao nekad, smatram da je onda korisnije da se čita manje knjiga za lektiru, pa makar čitali samo odlomke na školskom času, ali da se čita u originalu. Tako će deca čuti reči koje je koristio književnik, umesto da čitaju prepričano preko interneta.

Posle Gvineje Bisao, Srbija je na drugom mestu po odlivu mozgova.

- Činjenica je da je veoma teško pronaći posao u našem društvu, kako za one koje su završili društvene nauke, tako i za one koji su završili tehničke nauke. Društvene nauke su malo kome ovde potrebne, dok zbog teškog stanja u privredi nema posla ni za mlade koji su završili tehničke fakultete. Takođe nam više nego ranije nedostaje osećanje pripadanja kolektivu i lokalnoj zajednici. Stoga mnogi odlaze u svet.

Proučavala Navaho Indijance Jasmina Šefer rođena je u Beogradu 1952. godine. Osnovne studije završila je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Odeljenje za psihologiju. Završila je jednosemestralne predmete na fakultetima SAD: kultura i antropologija, engleski jezik, osnove Navaho kulture i filozofije. Boravila je pet godina u SAD i Kanadi.   Bila je školski psiholog u Beogradu i Arizoni, predavala je na North Arizona University, University of British Columbia Navajo College Arizona i Capilano College (Vankuver). Istraživala je efekte kvalitativnih metoda razvoja višestruke inteligencije s profesorom dr Džun Mejker u Navaho rezervatu.   Od 2005. predavala je opštu psihologiju na Fakultetu za dizajn u Beogradu kao vanredni profesor. Direktor je Instituta za pedagoška istraživanja i rukovodilac naučnog projekta. Bavi se istraživanjem dečjeg stvaralaštva, igre, istraživačkog rada učenika, interdisciplinarnom organizacijom nastave. Obučava nastavnike.   Majka je jednog deteta.