Hrvatska zida Srbiju

- Naših preduzeća u Hrvatskoj nema. Hrvatske firme su organizovanije i lakše dobijaju bankarske garancije što im otvara vrata za brojne projekte - kaže Goran Rodić, sekretar za građevinu Privredne komore Srbije.

Dok srpska građevinska industrija zbog manjka posla propada, hrvatske kompanije dobijaju posao na veoma značajnim projektima u Srbiji. Pored toga što su angažovani na pojedinim poslovima vrednim nekoliko miliona evra, građevinari iz Hrvatske učestvuju i u projektima vrednim nekoliko stotina miliona evra kao što je izgradnja Koridora 10.

Posao obnove mosta Gazela, na kome je austrijski Štrabag dobio posao vredan oko 50 miliona evra, od čega će srpskoj Mostogradnji, kao podizvođaču, pripasti 10 miliona evra, jer zbog nedostatka referenci nije mogla samostalno da nastupi na tenderu.
 

U Privrednoj komori Srbije ističu da bez poslova glavnog izvođača našim neimarima preti kolaps i pitanje je koliko će firmi uspeti da preživi.

- Doći ćemo u situaciju da nemamo domaću operativu i da nam cene radova određuju stranci - navode u Privrednoj komori Srbije.

- Poražavajuće je što na tenderu za most sa pilonom i kosim kablovima kod Ade Ciganlije stranci nisu imali konkurenciju među domaćim građevincima, koji su nekada uživali ugled u svetu...

Do 90-ih godina naši građevinci su radili u 22 zemlje širom sveta. Bilo ih je u Iraku, Iranu, Saudijskoj Arabiji, Libiji, Egiptu, Rusiji... Čak i zgradu centralnog komiteta partije Sadama Huseina u Bagdadu gradili su naši zidari. Godišnje je u domovinu ulazilo dve milijarde dolara, kaže Rodić, a danas se naša preduzeća mogu videti samo u zemljama bivšeg SSSR-a.

Međutim, za poslednjih 15 godina 27 građevinskih firmi otišlo je u stečaj, a cela struka je uništena. Infrastruktura je propala, mašine su stare po 30 godina, a tehnologija je prevaziđena još krajem 80-ih. Sve je više nesreća jer radnici nisu dobro opremljeni, a većina nije ni prijavljena. Prema nekim procenama, pre 15 godina bilo je oko 180.000 građevinaca, dok ih sada ima tek 70.000, od čega je svega 40.000 zaposleno.

Građevinska škola na Zvezdari jedina je u prestonici koja školuje tesare, zidare i armirače, zanatlije koji su preko potrebni na gradilištima u Beogradu. Dok su nekad zidari iz ove škole radili širom sveta, sada je broj koji se školuju tek nešto veći od 10 praktikanata po godini.

Zbog toga, sve češći slučaj je da na gradilištima rade potpuno nekvalifikovani ili doučeni majstori, koje poslodavci angažuju zbog niže cene sata. Razultat toga je nekvalitetno urađen posao, slaba efikasnost, što često izaziva nezadovoljstvo kupaca.

Nekad su moćne građevinske firme poput Energoprojekta, Komgrapa i drugih rado davale stipendije đacima, kao i smeštaj, a sada je to retkost.

Uticaj na slabo interesovanje za zidare ima ekonomska kriza, zatim to što niko na gradilištu i ne traži diplomu, ali i to što je veliki broj građevinskih preduzeća potpuno propao. Da se ne govori o nepoštovanju zaštite na radu, slabim dnevnicama, sve to utiče da dobrih zanatlija ima sve manje, pa na gradilištima rade oni koji ni ne znaju da koriste alat.

Srbija je u samom evropskom vrhu po broju povreda na radu, sa godišnjim prosekom od preko 40 poginulih i oko 1.000 teško povređenih radnika, a najveći broj povreda zabeležen je u građevinarstvu. Prema podacima Inspektorata za rad, u 2010. godini u Srbiji je do juče zabeleženo 49 smrtnih povreda na radu, oko 1.000 povreda na radu, kao i 19 kolektivnih povreda. 

Ropstvo u Čečeniji Podaci Privredne komore Srbije govore da svake godine na hiljade radnika iz Srbije odu u inostranstvo da rade bez ikakvih ugovora i garancija i rizikuju da završe kao belo roblje. Nedavno je policija u Vranju privela istražnom sudiji izvesnog Gorana J. zbog sumnje da je izvršio krivično delo trgovina ljudima, odnosno da je zloupotrebama doveo u ropski odnos 15 građevinskih radnika iz Srbije. Obećavajući im zaradu odveo ih je u Moskvu, a ubrzo potom su prebačeni u rusku republiku Čečeniju, u grad Grozni, gde su eksploatisani, bez nadoknade, i držani u nehumanim uslovima od 8. jula do 13. septembra ove godine. Mnogi naši građani bez ikakvih papira žive u Rusiji godinama. Bilo je slučajeva da se građanin Srbije koji radi u Sibiru u ambasadi pojavi s pasošem SFRJ.  Profit i za Mesićevu kćerku Na izgradnji mosta kod Beške angažovan je Koteks iz Osijeka kao podizvođač. Austrijski građevinski gigant Alpina većinski je vlasnik osiječke firme i kada je dobila posao na izgradnji mosta angažovala je i Koteks. Osječke građevinare u Srbiji je angažovalo i bivše Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na rekonstrukciji rečnog kanala kroz naselje Ub. Vrednost ovih radova je četiri miliona evra.   Veliko učešće u građevinskim poslovima u Srbiji ima i hrvatska kompanija Nekse grupa koja poseduje fabriku opeka Stražilovo iz Sremskih Karlovaca, Nekse beton u Novom Sadu, fabriku Polet u Novom Bečeju i fabriku za proizvodnju kreča i kamenih agregata Jelen Do. Na čelu ove kompanije nalazi se hrvatski tajkun Ivan Ergović, ali je zanimljivo da je u hrvatske medije procurela informacija da jedan deo akcija te kompanije ima i Saša Mesić, ćerka bivšeg hrvatskog predsednika Stjepana Mesića.