350.000 odraslih ne zna da se potpiše

Za one koji još uvek umesto potpisa ostavljaju otisak palca, država je pokrenula projekat "Druga šansa", gde je u školske klupe selo 2.700 odraslih ljudi. U pomoć je pritekla i Evropska unija koja je sa četiri miliona evra finansirala taj projekat.

"Ovo je ogledna faza projekta u koju je uključeno 37 osnovnih škola. Ideja je da se u naredne dve godine mreža širi na 80 škola i 400 polaznika. Za završetak osnovne škole imaju tri godine, a tu je uključena i obuka od tri meseca za jedno od 50 zanimanja", kaže Aleksandra Kokanović, koordinator na projektu i dodaje da je ideja da obrazovanje odraslih zaživi u svim osnovnim školama.

Za rešavanje problema funkcionalne nepismenosti kod učenika biće potrebna potpuna reforma obrazovnog sistema. Velike nade se polažu u strategiju obrazovanja za koju je najavljeno da će biti usvojena do kraja godine. Ona treba da trasira put obrazovnog sistema od predškolskih ustanova do fakulteta.

Danas slika među 15-godišnjacima nije nimalo ružičasta. U odeljenju od 30 učenika čak 10 do 12 njih je funkcionalno nepismeno, loše čitaju, ne razumeju pročitano, pa samim tim ne mogu da uče iz udžbenika.

"Poslednja PISA testiranja su pokazala da je 33 do 40 odsto 15-godišnjaka funkcionalno nepismeno. Praćene su tri oblasti, matematika, nauka i čitanje. Čitalačka pismenost je ključna jer ako neko ne može da se izbori sa tekstom, ne razume ono što je pročitao, znači da nije u stanju da uči iz udžbenika", kaže Aleksandar Baucal, član PISA tima.

Za razliku od srpskih učenika, njihovi vršnjaci u razvijenim evropskim zemljama mnogo bolje znaju da primene naučeno u praksi. Evropski prosek funkcionalne nepismenosti je 20 odsto, a postavljeni cilj EU je da se do 2020. godine smanji ispod 15 odsto. Finski obrazovni sistem se pokazao kao najbolji u Evropi i funkcionalna nepismenost kod njih je ispod 10 odsto.