Nekažnjeni zločini nad Srbima
Dopisnici iz Brisela javljaju da se u jednom od više od stotinu amandmana koji su podneseni na nacrt Rezolucije o Hrvatskoj, traži od Vlade u Zagrebu da znatno pojača finansiranje i pruži punu političku podršku kako bi bile provedene istrage i rešeni prioritetni slučajevi ratnih zločina.
Izvestilac za Hrvatsku Hanes Svoboda podneo je izveštaj 26. oktobra, a poslanici Evropskog parlamenta o rezoluciji će glasati 30. novembra.
Parlamentarci, uglavnom iz stranke Zelenih i liberala, ali i demohrišćana, žele da u rezoluciju o Hrvatskoj budu uvrštene i odredbe o nastavku potpune saradnje sa Haškim sudom i ukidanju stanja nekažnjivosti kada je reč o ratnim zločinima.
Druga grupa evropskih poslanika, među kojima je bivši rumunski ministar pravosuđa Monika Makovei, traži da saradnja sa Tribunalom ostane obaveza Hrvatske, dok se grupa socijalističkih poslanika poziva Vladu Hrvatske da dozvoli da povratak izbeglih i prognanih bude omogućen na najbolji način i da se posebna pažnja pri smeštaju, zapošljavanju i socijalnom zbrinjavanju pokloni srpskim povratnicima.
Odvojena grupa poslanika, uglavnom poljskih i mađarskih, smatra da hrvatska vlada treba da poboljša uslove za život i rad, te traži da budu primenjeni i drugi "ekonomski i socijalni projekti oporavka", da bi se olakšao povratak izbeglih Srba.
U nacrtu rezolucije upozorava se Hrvatska da reši pitanja granica sa susednim zemljama, kao i restituciju svojine i pitanja izbeglica, te naglašava da bilateralna pitanja ne smeju kočiti napredak kandidata i potencijalnih kandidata drugih zemalja zapadnog Balkana.
Linta: Usloviti pristup u EU
Predsednik Koalicije udruženja izbeglica u Srbiji Miodrag Linta je izrazio zadovoljstvo zbog oštrih kritika na račun Hrvatske, ističući da su one usledile pošto je ova Koalicija pre mesec dana uputila otvoreno pismo predsedniku EP i poslaničkim klubovima.
|