Kanadski ambasador: Kosovo je propala država

"Ipak, Kosovo je 'usvojeno dete' NATO snaga predvođenih Sjedinjenim Državama i prema tome mora se gledati kao uspeh, jer NATO ne može priznati neuspeh", navodi Biset u teksu za kanadski list "Otava sitizen".

On ističe da NATO pogrešno shvata situaciju na Kosovu i Metohiji i navodi da ni tri godine posle jednostranog proglašenja nezavisnosti na insistiranje Vašingtona, još nema konačnog rešenja za južnu srpsku pokrajinu, koju je nazvao "gnojnom ranom u centru Balkana".

Džejms Biset je kanadski diplomata koji je još 1956. godine počeo rad u kanadskoj vladi. Za ambasadora u Jugoslaviji postavljen je 1990. godine, a u leto 1992. godine je povučen iz službe i penzionisan.

Posle isterivanja srpske vojske sa Kosova 1999. godine usledilo je sistematsko čišćenje nealbanske populacije, ubistva, odmazde i uništenja, piše Biset. On kanadsku javnost podseća da su u martu 2004. godine albanske bande zapalile i minirale više od 204 pravoslavne crkve i manastira, od kojih su neke deo nasleđa koje datira iz 14. veka.

"Ova prava orgija uništenja izvedena je pod budnim okom vojnika NATO-a koji nisu uradili ništa da zaustave nasilje", navodi se u tekstu.

List navodi da je generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen posetio Prištinu 15. septembra i ponovio uobičajenu frazu da je cilj NATO-a da sačuva bezbednost i da će to i nastaviti da čini "odlučno, pažljivo i nepristrasno".

"Manje od dve nedelje posle odlaska sa Kosova, 27. septembra, 'nepristrasni vojnici' NATO-a otvorili su vatru bojevom municijom na grupu srpskih civila koji su demonstrirali protiv postavljanja kosovskih carinskih ispostava duž granice između Srbije i severnog Kosova, čime ih ustvari odvaja od uže Srbije", piše list.

Zanimljivo je, piše "Otava sitizen", da se incident dogodio u isto vreme kada su lideri NATO-a "vatreno protestovali zbog otvaranja vatre na demonstrante u Siriji i Jemenu".

"I pored svega, rečeno nam je da je 80 zemalja priznalo nezavisnost, a malo se pominje da postoji 113 zemalja UN koje odbijaju to da čine - među njima Grčka, Kipar, Španija i Slovačka - sve članice NATO-a", naglašava Biset.

U Prištini postoji ogromna statua Bila Klintona. Ubrzo posle okupacije Kosova i Metohije, Amerikanci su izgradili ogroman kamp Bondstil, podseća kanadski dnevnik.

"Kosovo je njihova beba i mora biti prihvaćeno kao suverena država po bilo koju cenu. Na žalost, cena je visoka i može dovesti do pada NATO-a kao uvažene snage koja poštuje vladavinu zakona i demokratske slobode", konstatuje Biset.

"Kanada je učestvovala stvaranju nacrta Člana1 sporazuma o NATO-u, u koji izričito ističe da NATO neće nikada upotrebiti silu u rešavanju međunarodnih sporova i uvek će delovati u skladu sa principima Povelje UN. Na žalost, ne čujemo ništa više o Članu1", piše bivši kanadski ambasador.

"Posle raspada sovjetskog carstva, za SAD taj Član1 je postao prepreka u sprečavanju NATO-a, a samim tim SAD, za intervenisanje u oblastima van jurisdikcije i upotrebi sile radi ostvarivanja ciljeva američke spoljne politike, često pod maskom humanitarne intervencije.

Prva šansa da se to uradi bilo je bombardovanje Srbije na lažnim osnovama da tadašnji predsednik Slobodan Milošević planira etničko čišćenje Kosova, odnosno većinske albanske populacije i da se tu dešava genocid.

Bez konsultovanja UN i kršeći svoje vlastite propise NATO je bombardovao Srbiju 78 dana i noći i bio je 'uspešan' u odvajanju sastavnog dela teritorije te zemlje. 

SAD i neke članice NATO-a, uključujući Kanadu, otišle su i dalje priznavajući nezavisnost Kosova, uprkos rezoluciji UN 1244 kojim se potvrđuje suverenitet Srbije nad tom provincijom",  podseća Biset.

Prema njegovim rečima, SAD i NATO su time otvorili "Pandorinu kutiju" i javno pozvali mnoge grupe i plemena širom sveta koji žele svoju državu da to učine jednostavno proglašavajući nezavisnost.

"Može li iko da krivi Palestince što ne očekuju ništa manje?", upitao je Biset.