Odliv mozgova mora da stane

Prof. dr Jasmina Vujić, dekan Fakulteta za nuklearnu tehniku na Berkliju

U razgovoru za "Vesti" ona kaže da su ljudi sa prostora bivše Juge, a koji žive u Americi, osnovali strukovno udruženje elektroinženjera. Ono se nalazi u Silikonskoj dolini, gde ih ima više od 400 i rade u kompanijama kao što je Gugl, Fejsbuk, Cisko-sistem.

- Zahvaljujući naučnicima iz Srbije, gugl je progovorio srpski, zna ćirilicu i prevodi sa engleskog na srpski i sa srpskog na engleski - napominje dr Vujić.

Čime se još bavi vaše udruženje?
- Namera nam je da probamo da barem deo stručnjaka vratimo u Srbiju, ali i da pokušamo da utičemo da se za to stvore uslovi u otadžbini. Želimo da se situacija konačno promeni na bolje, tako da ni mladi više ne bi masovno odlazili u inostranstvo. Jer, zemlja iz koje je mladost otišla nema budućnost.

Poslednja decenija prošlog veka bila je obeležana velikim odlivom mozgova iz Srbije. Kakva je situacija u prvoj deceniji 21. veka?
- Popis će da pokaže da je nekoliko stotina hiljada ljudi nestalo iz Srbije. Barem 100.000 visokoobrazovane omladine do sada je otišlo u inostranstvo. To je katastrofalno za nauku, obrazovanje i privredu ove zemlje. Srbija mora da se vrati nacionalnim interesima, što minulih 11 godina nije rađeno. Više je vođeno računa o interesima Zapada, ovih ili onih, samo ne o interesima sopstvenog naroda. Nešto mora da se promeni što pre, inače ćemo prestati da postojimo kao nacija.

Kakav je, po vašoj oceni, danas obrazovni sistem u Srbiji?
- Bolonjska konvencija nam je uništila ono što smo imali dobro, kvalitet našeg obrazovanja bio je fantastičan. Kolege i ja, koji smo obrazovani u starom sistemu, daleko smo bolji od većine profesora u svetu. Nauka koja je ovde bila cenjena sada je dovedena na prosjački štap.

Moramo da znamo ko smo

Koja ja vaša poruka sunarodnicima u Srbiji?
- Očuvajte pismo, jezik, kulturu i duhovnost. Nastojte da se nikad ne zaboravi ni ko smo, ni gde smo. Ako ikad uđemo u Evropsku uniju, što ne preporučujem, treba da uđemo kao Srbi sa svim svojim vrednostima, a ne kao bezlična masa koja neće ništa značiti.

Kako naučnici iz dijaspore mogu da pomognu da se očuva istraživački i naučni potencijal u Srbiji?
- Sa Beogradskim univerzitetom potpisali smo ugovor o razmeni studenata, tako da mlade ljude koji su započeli magistrature ili doktorske studije, privremeno dovedemo u Ameriku da se uključe u rad sa našim istraživačkim ekipama, a zatim da se vrate i dovrše svoje studije u Srbiji. To će biti neprocenjivo iskustvo za njih. Naše udruženje elektroinženjera daje godišnje nagrade najboljim studentima na Elektrotehničkim fakultetima u Beogradu i Banjaluci. Što se tiče informatike, poklanjamo kompjutere fakultetima, srednjim i osnovnim školama u Srbiji i Republici Srpskoj. Zanimljivo je da se na elektrotehnički institut "Nikola Tesla" u Beogradu vratilo nekoliko kolega iz inostranstva i fantastično rade.

Ogorčeni imaju šansu

Kako vidite pokret Ogorčenih u Americi?
- Trebalo je mnogo ranije da krenu. SAD su vojno jaka zemlja i niko spolja ne može da im naudi, ali je istovremeno ogromno nezadovoljstvo mladih ljudi tamo. Ekonomska situacija je teška, nezaposlenost velika, a zaduženost ogromna. Uopšte ne sumnjam da će taj pokret nastaviti da se širi, kao što se već proširio poslednjih nekoliko nedelja na stotine gradova u SAD.