Ko kontroliše medije u Srbiji (6): Prodavci skupe magle

MILIONI ZA PROMOCIJU MINISTARSTVA: Doskorašnji ministar poljoprivrede Saša Dragin

 Istraživao kako se preko tih agencija državni novac preliva u partijske kase i privatne džepove, a preko prodavanja magle. I baš one kao takve, suprotno važećim zakonima i sukobu interesa, pružale su i pružaju i dalje nesmetano usluge najčešće državnim institucijama od kojih isključivo prihode ostvaruju.

Selo gori, a baba...

Od 22 ministarstva Vlade Srbije koja su bila obuhvaćena analizom Saveta, samo tri nisu, protekle tri godine, koristila usluge agencija u vlasništvu svojih partijskih drugova.

To su Ministarstvo za nauku, Ministarstvo prosvete i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Ostala ministarstva jesu, a rekorde su potukli Ministarstvo poljoprivrede, za koje je radilo čak 11 privatnih agencija, čiji su vlasnici iz iste partije, Demokratske stranke, koji inače kontrolišu tržište reklama.

Za Ministarstvo zdravlja radilo je deset agencija partijski obojenih vlasnika, kao i Ministarstvo za Kosovo i Metohiju koje je opsluživalo osam agencija po istom principu.

FILMADŽIJA: Bivši ministar trgovine Slobodan Milosavljević

Iz analiziranih ugovora, Savet je nedvosmisleno utvrdio da je strogo poštovana stranačka raspoređenost agencija koje su pružale usluge državnim ustanovama. Na taj način, ispumpavani novac poreskih obveznika iz državnih kasa, ostajao bi unutar partija i partijskih drugova koji su bili na čelu državnih institucija.

Tako, na primer, stranački aktivisti G17 plus, koji vode JVP Srbijavode, Nacionalnu agenciju za regionalni razvoj, Ministarstvo za sport, RŽO, koriste usluge agencije A medija. Tu agenciju predvodi Tomislav Damnjanović, svojevremeno predsednik Izvršnog odbora G17 plus i aktuelni kreator njenih kampanja. Damnjanović je "slučajno" brat supruge Mlađana Dinkića Tatjane.

A najveći vlasnički udeo u toj firmi ima Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i to sa 40 odsto, zatim Mitko Jakovlevski sa 10 odsto, po pet odsto imaju glavni urednik TV B92 Veran Matić, pa Sibina Golubović, Tatjana Bošković...

Tomislav Damnjanović

I partijski Damnjanovićev drug Tomica Milosavljević, doskorašnji ministar zdravlja, "sarađivao" je sa privatnom agencijom Croš Communications, vlasništvo Svetlane Blagojević, koja je radila kampanje "Srbija protiv raka".

Milosavljević je preko Ministarstva zdravlja finansirao i druge projekte koji se nisu odnosili na zdravstvo. Platio je produkciju serije "Selo gori, a baba se češlja" 8,5 miliona dinara, i to preko Contrast studios i Media House, takođe vlasništvo Blagojevićeve koja je radila kampanju "Klikni bezbedno" za Ministarstvo telekomunikacija, na čijem čelu je opet bio kadar iz G17 plus za 2,5 miliona dinara.

Druge privatne agencije radile su za Demokratsku stranku, poput Meken Erikson grupe Srđana Šapera i Stoa, vlasništvo Ljubomira Podunavca, o kome će biti još reči. Sa ovim agencijama sarađivali su još Telekom Srbija, Ministarstvo poljoprivrede, Ministarstvo trgovine, Ministarstvo spoljnih poslova, institucije na čijem čelu se nalaze sve kadrovi Demokratske stranke.

Inače, agencija Stoa već godinama radi za Skupštinu Beograda, kao i Skupštinu Novog Sada, koju tradicionalno vodi Demokratska stranka, tvrde u Savetu.

Miljan Šćekić

I Demokratska stranka Srbije nije se libila da sarađuje sa privatnim agencijama u vlasništvu partijskih drugova. I ona je imala, dok je bila na vlasti, svoje omiljene agencije, što se najbolje vidi na primeru agencije Arts end Crafts.

Ta agencija, u vlasništvu Miljana Šćekića, radila je više poslova za Ministarstvo Kosova i Metohije za ukupnu sumu od 7,87 miliona dinara. Agencija je štampala stone kalendare, lepila plakate, postavljala bilborde na kojima su dominirale slike svetskih državnika sa njihovim izjavama o očuvanju zemlje i demokratije.

Te 2008. godine zaradila je 20 miliona dinara, a sledeće samo 1,32 miliona dinara. Što se može zaključiti da je opstajala zahvaljujući poslovima i podršci DSS-a i NS-a. Savet je tokom istraživanja otkrio još jednu zanimljivost vezanu za Miljana Šćekića. On je, čak u isto vreme, bio savetnik Maje Gojković dok je ona bila gradonačelnica Novog Sada.

Njegova agencija je radila i izbornu kampanju Velimiru Iliću, predsedničkom kandidatu Nove Srbije, na izborima 2008. godine. Inače, za vreme vladavine DSS-a i

NS-a i druge privatne agencije praznile su državni budžet, a preko kampanje Kosovo je Srbije, kao što su Grifon medija, Masel grupa, Medijana adrija. Bila su tu još dva povezana preduzeća za proizvodnju dokumentarnih filmova o Kosovu i Metohiji - Ronin pro i Sans oil koja je danas u stečaju.

Daljom analizom dokumentacije, Savet je otkrio da pojedine agencije pružaju usluge nizu institucija koje se vezuju za rad pojedinog političara. Naveden je primer agencije Stoa u vlasništvu Ljubomira Podunavca, koja je uvek bila angažovana tamo gde je odlučujući faktor bio doskorašnji ministar poljoprivrede Saša Dragin. Stoa je, dok je Dragin bio na čelu Ministarstva životne sredine 2007. godine, radila PR za Fond za zaštitu životne sredine. No, kada je Dragin preuzeo Ministarstvo poljoprivrede, agencija Stoa je postala najpovoljniji partner tom Ministarstvu. Dodatno, ova agencija bila je angažovana na poslovima raznih organa te institucije, poput Generalnog inspektorata ministarstva i Uprave za agrarna plaćanja.

Zanimljivo, Ministarstvo poljoprivrede u to vreme je posebno plaćalo 3,39 miliona dinara agenciji Stoa za usluge informisanja, a posebno za rad u Generalnom inspektoratu i Uprave za agrarna plaćanja. Inače, Ljubomir Podunavac je politikolog i aktivista DS-a, koji je na funkciji direktora RTV Šabac, sa kojom Ministarstvo poljoprivrede, takođe, ima poslovnu saradnju.

Koliko košta vreme

Ministarstvu poljoprivrede nije bila dovoljna Stoa, pa je angažovalo još i agencije Meken Erikson Srđana Šapera, Medija S SMVG, EBART, Can Advertising, Grafoprojekt, Ideological factordž, Infobiro... Recimo, samo Grafoprojekt za četiri emisije naplatio je 2,2 miliona dinara, a Bimbros 3,06 miliona dinara. Zamislite, za "kupovinu vremena" Ministarstvo poljoprivrede angažovalo je novosadsku firmu Milk & Honedž i platilo za tu uslugu čak 12,03 miliona dinara. I to nije sve, ovo Ministarstvo angažovalo je 2009. godine još jednu novosadsku privatnu agenciju Ideological factori za snimanje edukativnog spota i platilo za tu uslugu 3,33 miliona dinara, a to je bio ujedno i jedini prihod te firme u toj godini.