Gadafi je bio veliki prijatelj Srba

I dok se svetski mediji i dalje bave spekulacijama na koji način je uhapšen i kako je zapravo likvidiran, zvaničnici Beograda se i dalje ne oglašavaju, za Srbiju je mnogo značajnije pitanje koliko će promena režima u ovoj blisko-istočnoj zemlji uticati na dalje ekonomske odnose, ali i započete investicije.

Da podsetimo, juna prošle godine, mnogo pre nego što je bilo ko mogao da očekuje ovakav rasplet situacije, zvaničnici Srbije su gromoglasno najavili mogućnost da Srbija zaradi oko milijardu dolara na osnovu nekoliko dogovorenih poslova, od kojih

Pomagao i DOS-u U jeku borbi u Libiji Farag Abu Aleš, predsednik Republikanske stranke za demokratiju i pravdu, izjavio je da raspolaže informacijom da je Gadafi finansirao režim Slobodana Miloševića, ali i predizbornu kampanju bivšeg hrvatskog predsednika Stjepana Mesića. Međutim, Gadafi je pomagao i DOS, pa tako neki mediji tvrde da je on 2001. godine uplatio 1.745.000 švajcarskih franaka pomoći za SRJ, tačnije Srbiju.

je jedan bio i gradnja vojne bolnice po ugledu na VMA.

Dve zemlje potpisale su Sporazum o vojno-tehničkoj saradnji, a ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac je objasnio da će to predstavljati "početak nove ere odnosa između dve države".

Nepunih godinu dana ranije, septembra 2009, Libiju je posetio i predsednik Srbije Boris Tadić i od Gadafija, povodom 40 godina libijske revolucije, dobio orden.
Međutim, i pored toga što je s ovim aranžmanom aktuelna Vlada Srbije mogla da se pohvali prvom zaradom od milijardu dolara, rukovodstvo Srbije se, već posle prvih puškaranja u Libiji, naprečac odreklo tog posla, ali i prijateljstva sa Gadafijem.

Za analitičara Zorana Dragišića, profesora na Fakultetu bezbednosti, to je bio "jedan od retkih, racionalnih poteza srpske spoljne politike".

- Nema sumnje da je Gadafi bio jedan od poslednjih dokazanih prijatelja Srbije, ali naša zemlja, sve i da je htela, nije imala načina da mu pomogne, jer ne može da pomogne ni samoj sebi - kaže Dragišić i dodaje da je na vlasti u Beogradu sada težak zadatak da uspostave dobre odnose sa novim libijskim vlastima.
- Nastavak saradnje sa Libijom direktno će zavisiti od dobrih odnosa sa Amerikom, jer da se ne lažemo, oni će ubuduće davati dozvole kome Libijci i šta mogu da izvoze, kao što je slučaj i sa Irakom posle Sadama Huseina - ističe Dragišić.

Prema analizi Privredne komore Srbije od pre nekoliko dana, Libija je bila jedan od

Pecolija izbacio iz šatora Prošle godine Gadafi je izazvao nepodeljene simpatije građana Srbije kada je izbacio iz svog šatora albanskog biznismena Bedžeta Pecolija, koji je tamo boravio kako bi lobirao da ova zemlja prizna nezavisnost Kosova. Da ironija bude veća, ovu informaciju je preneo londonski "Ekonomist" tvrdeći da je Gadafi najpre ponizio albanske privrednike terajući ih da mu do iznemoglosti igraju u šatoru, a onda ih je najurio rečima: "Sve dok ste američke marionete, nikada neću priznati Kosovo".

najznačajnijih partnera jugoslovenske privrede do 1990. kada su naša preduzeća realizovala velike investicione projekte u toj zemlji, a naš izvoz u Libiju, do uvođenja sankcija, je dostizao i 200 miliona dolara.

"Najvažniji izvozni proizvodi posle 2000. bili su tekstil, nameštaj, povremeno kukuruz, nacrti, projektna dokumentacija, metalne konstrukcije i druga oprema za ugrađivanje u projekte koje su realizovala naša preduzeća", piše u analizi Privredne komore Srbije. Prema tim podacima izvoz je 2002. godine iznosio svega 687.000 dolara, a 2007. čak pet miliona.

Aleksandar Fatić, direktor Centra za bezbednosne studije iz Beograda, ocenjuje da će promena vlasti u Libiji bitno naškoditi izvozu Srbije u ovu zemlju.

- Srpski ekonomski odnosi sa Libijom su u velikoj meri bili odnosi sa Gadafijem i njegovim okruženjem. Srbija neće moći da ostvaruje značajne ekonomske dobiti u Libiji ako ne bude u dobrim odnosima sa ključnim globalnim igračima, pre svega sa SAD - zaključuje Fatić.

Od Jugoslavije kupovao avione Libija je započela ekonomsku saradnju sa Jugoslavijom davnih sedamdesetih prošlog veka, a jedan od prvih većih poslova bila je kupovina čak 250 vojnih aviona, koju je pratila i kupovina rezervnih delova, kompletan servis, avio-inženjersko znanje i obuka pilota i tehnike.