Sukob Nemačke i Francuske oko spasa evra
Glavni spor je u tome što Francuska insistira na bankarskim licencama za evrofond (da on deluje kao klasična banka), dok su Nemci protiv takvog rešenja i traže neku vrstu kasko osiguranja, koje bi trebalo da privuče investitore. Na strani Berlina je i Evropska centralna banka.
Sume o kojima se pri tom govori su zamašne: 440 milijardi evra kredita i 780 milijardi garancija, na koje su parlamenti svake od EU zemalja teška srca pristali s ciljem da se reši problem dužničke krize. Ali, ni ta sredstva EFSF nisu dovoljna, pa se već pominju bilioni evra. Političari zato pokušavaju da uz pomoć finansijskih trikova od jednog evra iz ovog fonda naprave - pet!
Na nove kreditne garancije niko ne sme ni da pomisli jer na to više ne bi pristao parlament nijedne od EU zemalja. U Nemačkoj je paket pomoći od 211 milijardi evra prošao kroz iglene uši. Jedino rešenje je da se novac iz fonda profitabilno uloži.
Umesto kupovine državnih obveznica, Nemci predlažu da se investitori podstaknu na kupovinu državnih papira dužničkih zemalja, a zauzvrat bi im se garantovalo da će dobiti deo svog novca natrag u slučaju otpisa dugova.
Tako bi tržište ponovo oživelo, kamate pale, a dužničke zemlje lakše disale. Stručnjaci, međutim, vide opasnost da fond EFSF-a odobri previše garancija i da bi na kraju Nemačka morala da plati i više od ogromnih 211 milijardi evra.
Teške prepreke
Razlike u gledanju na problem mogućih rešenja prete da dovedu do blokade u daljim razgovorima između Nemačke i Francuske, mada obe strane grozničavo pregovaraju na svim nivoima. Berze, međutim, ne pokazuju mnogo optimizma, pa je juče ujutru nemački indeks akcija Daks pao za dva procenta. |