U Šangaj na pijacu po mladu
"Devojka, rođena 1981. godine, 1,62 metara visoka, diplomirani inženjer, direktorka projekta u inostranoj firmi, sa mesečnom platom iznad 10.000 juana, traži nekoga rođenog između 1974. i 1982. godine, diplomiranog inženjera ili sličnog nivoa obrazovanja sa osećajem odgovornosti za porodicu."
Ovo piše samo na jednom od hiljada listova papira koji krase trg Narodnog parka u Šangaju svakog vikenda, kada na stotine roditelja dolazi da "reklamira" svoju nevenčanu decu.
U gradu u kom je sramota biti samac, ovaj način provodadžisanja je poslednje sredstvo za usamljene ljude i roditelje koji se nadaju da će što pre videti unuke. Ali ne radi se samo o pronalaženju nekoga, već pronalaženju pravog, osobe koja odgovara određenom opisu, i fizički i socijalno.
Mnogi Kinezi su često previše zauzeti studiranjem ili poslom da bi tražili partnera, pa njihovi roditelji često preuzimaju inicijativu i pišu ove male beleške koje sadrže informacije kao što su starost, visina, obrazovanje, posao, plata, da li su studirali u inostranstvu i da li poseduju svoj stan. Većina mladih ljudi smatra ovu praksu neprijatnom, ali to nije previše bitno roditeljima koji samo žele svoju decu u braku sa nekim ko je dostojan njihovog statusa.
Ali, dok su stotine ljudi dolaze na pijacu brakova svakog vikenda, šanse za pronalaženje "dobre partije" su prilično blede. Neki ljudi dolaze i po četiri ili pet godina svakog vikenda, ali nikada ne pronađu nekoga.