Da li bi trebalo da priznate preljubu?
Koji god da je razlog, jutro posle može da dovede do užasne spoznaje i pitanja: "Da li da joj/mu priznam?" Da li ćete to da uradite ili ne je teška odluka koju morate doneti u malom vremenskom periodu, a postoje neka ključna pitanja koja bi trebalo da sebe zapitate:
DA LI ĆE VAŠ PARTNER DA SAZNA?
To je prvo pravilo iznad svih drugih - sa razlogom. Ako je odgovor na ovo pitanje "Da" ili čak potencijalno "Da", onda bukvalno nema šta da se premišljate da li da priznate. Saznanje da vas je partner varao je poražavajuće, ali čuti to iz bilo kog drugog izvora osim od vas može da napravi haos u pravom smislu te reči. Pod pretpostavkom da se osećate strašno zbog učinjenog, najbolje je da priznate brzo i da završite sa tim iz nekoliko razloga: glavni od njih je da što više vremena prođe između prevare i priznanja, to će se više naljutiti partner. Savet: Budite negde sami, držite ih za ruke, recite im da ih volite, priznajte i molite se da će sve da se završi kako treba.
DA LI VAŠA SAVEST MOŽE TO DA IZDRŽI?
Ako ne želite da kažete partneru, morate biti u stanju da živite sa počinjenom preljubom. Ako ne, brzo ćete postati zombi opterećen krivicom. Nikada nije dobro da pogled u lice koje bi trebalo da vam donese radost u vaš život zapravo donosi nezadrživ teret krivice. Ako će ovo biti vaš slučaj, najbolje je da priznate. Ali ako možete da živite sa onim što ste počinili, možda bi bilo najbolje da iskustvo zakopate na najcrnje mesto.
DA LI ISKRENOST IMA PREDNOST NAD VEZOM?
Ovo je bez sumnje najteže pitanje koje ćete morati da se zapitate. Poverenje je temelj na kome se grade zdravi odnosi. Nažalost, ako ste prevareni, taj temelj poverenja je na korak od potpunog urušavanja. Morate da razmotrite posledice onoga što se može desiti ako priznate da ste prevarili. U zavisnosti od toga koliko dobro znate vašeg partnera, različit je i nivo verovatnoće da će raskinuti sa vama kada sasluša priznanje. Znajući za ovaj rizik, da li bi i dalje trebalo da priznate? To je pitanje na koje niko ne može da da odgovor umesto vas, ali evo šta neki ljudi o tome misle, pa vam možda da ideju:
* "Koja je poenta priznavati ako to znači kraj vašeg odnosa? To apsolutno nema smisla"
* "Nikada ne bih varala dečka, ali ako jesam, ja bih mu rekla. Zajedno smo dovoljno dugo da verujem da bi mi s vremenom oprostio. Samo bi prošlo dosta vremena pre nego što bi ponovo zaslužila poverenje"
"Ne verujem da bih mu rekla. Ako ga stvarno volim, samo bih mu time nanela bol i verovatno bi značilo kraj naše veze. Ne bih rizikovala da ga izgubim čak ni posle greške koja upravo vodi ka raskidu."
Kao što možete videti, nema lakog izlaza pri odlučivanju da li da priznate da ste prevarili ili ne. Mnogo od onoga što nam diktira odluke je posredno i zasniva se na promenljivim jedinstvenim za vašu situaciju.
A šta vi mislite? Da li je priznavanje krivice za prevaru dobra ideja? Da li biste ostali sa partnerom ako se iskreno pokajao i priznao da vas je prevario?