Ko kontroliše medije u Srbiji (5): Ortaci u braku
Ipak, u toj nemoralnoj trci arčenja para prednjačio je Telekom Srbija, a odmah do njega su Ministarstvo životne sredine, Agencija za privatizaciju, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo poljoprivrede, Ministarstvo za Kosovo i Metohiju... - stoji u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije...
Lov na sponzore
Telekom Srbije, utvrdio je ovaj Savet, svake godine na marketing potroši ne manje od 30 miliona evra. Daljom analizom poslovanja ovog preduzeća otkriveno je da ono samo na rad medija godišnje potroši ne manje od 10 miliona evra. Zbog toga, smatraju istraživači, nisu mogli da pronađu tekst u "kojem bi kritički bio sagledan problem prodaje ovog preduzeća ili kritički prikazana analiza njegovog poslovanja".
Naprotiv, zapaženo je da mediji u 90 odsto slučajeva prepisuju zvanične izveštaje preduzeća o njihovom "uspešnom poslovanju". Nije objavljen nijedan analitički tekst povodom prodaje Telekoma, a novinari nisu postavili nijedno pitanje o opravdanosti prodaje ovog preduzeća.
Ministarska posla
Dnevnik "Blic", koji je zarađivao i od Ministarstva životne sredine, na čijem čelu je Oliver Dulić, preneo je da je Agencija za borbu protiv korupcije otkrila da Dulićevo preduzeće DG comp. posluje sa čak 70 preduzeća i institucija, koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije. No, i u tom članku moglo je da se primeti relativizovanje ministrovih privatnih poslova, pa se na osnovu pomenutog primera jasno moglo videti zbog čega Ministarstvo životne sredine plaća i angažuje medije koji su služili i za ublažavanje reakcija javnosti. |
Naprotiv, ta tema je jednodušno preskočena, ali su odmah krenula nagađanja kako će se taj novac od prodaje potrošiti. Pojedini listovi i elektronski mediji od tih para odmah su "izgradili" delove autoputeva, nove mostove, divili se svim tim nepostojećim poduhvatima.
U stvari, bila je to neprimerena podrška partijama na vlasti. Mediji su to činili u ime vlasti, kako bi domaća javnost preko floskule "više novca u budžetu Srbije", gradila bolje šanse za ostanak na vlasti aktuelne vlasti, utvrdio je Savet.
Koliko je za medije u Srbiji važno imati sponzorski ugovor sa Telekomom Srbija, govori i podatak da se udeo prihoda od ovog preduzeća u godišnjim prihodima medija kreće od 1,5 do čak 17,7 odsto.
To se najbolje vidi na primeru TV Avala koja je od Telekoma na ime reklama 2009. zaradila više od 13 miliona dinara. Još jedna zanimljivost vezana je za taj primer. Te godine, glavni i odgovorni urednik svih programa TV Avala bila je Aleksandra Radujko, supruga direktora Telekoma Branka Radujka. Radujko je, inače, pre no što je postao direktor Telekoma, bio generalni sekretar predsednika Borisa Tadića.
Telekom Srbije najviše novca trošio je za plaćanje oglasa na RTS, RTV Pink i RTV B92.
U 2008. platio je za reklame na RTS-u 143 miliona dinara (jedan evro je oko 100 dinara), RTV Pink 93 miliona, RT B92 75 miliona, dok je TV Foks bila četvrta, a TV Avala peta televizija po plaćenosti. Primat među pisanim medijima u 2008. držale su "Večernje novosti" sa zaradom od 55 miliona dinara, da bi u 2010. štafetu preuzeo "Blic" sa 59 miliona dinara.
Značajnu količinu novca od Telekoma dobijao je i "Kurir" tokom 2008. od 47 miliona dinara, "Politika" 43 miliona i "Press" 40 miliona dinara. Pored nabrojanih izdataka, Telekom je dodatno RTV B92 platio za prenose utakmica Lige šampiona blizu 9,5 miliona dinara 2009. godine, takođe sponzorisao je i emisiju Operacija trijumf sa nešto više od 29 miliona dinara, zatim specijal Rode u magli sa 14,5 miliona dinara, kao i Velikog brata sa 35,5 miliona dinara.
Po arčenju para za ućutkivanje medija, odmah do Telekoma našlo se i Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja. Zbog te činjenice istraživači Saveta su konstatovali da bi se tom Ministarstvu s pravom mogao dodati i sektor za medije. A da u toj opasci ima mnogo istine, potvrđuje i ovaj detalj.
Ovo Ministarstvo godišnje na promocije troši ne manje od 1,5 miliona evra. Što je još čudnije, ta ogromna izdvajanja ne prikazuju se kao oglašavanja, već sredstva za istraživanja ili pružanje specijalizovanih usluga. Arčenje novca na medije krenulo je još 2009. godine kada je sa 150 miliona dinara tada kupljen medijski prostor za promocije.
Najspretniji činovnici
Ni Ministarstvo poljoprivrede nije cicijašilo kada je u pitanju potkupljivanje javnih glasila. Najviše sredstava za promocije trošeno je za vreme ministrovanja Saše Dragina, i to ne manje od 30 miliona dinara godišnje. Ipak, ovo Ministarstvo novac nije direktno prebacivalo na račune medija, već je to činilo preko marketinških agencija, pa istraživači Saveta nisu mogli da utvrde u kojim medijima su plasirane reklame. Ipak, utvrđeno je da su se na kraju najviše ovajdili "Politika", "Blic" i TV B92. |
Ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić najznačajnije ugovore od 47,2 miliona dinara zaključuje sa dnevnicima "Blic" i "Alo" na ime pružanja usluga iz oblasti istraživanja životne sredine, a da se rezultati tih istraživanja objave u pomenutim listovima.
Iako su te usluge bile unapred plaćene, istraživači Saveta nisu uspeli da pronađu objavljene rezultate istraživanja. Ali, zato je "Blic" objavio u 2010. godine 206 uglavnom afirmativnih tekstova u kojima se pominje ministar Oliver Dulić.
Odmah iza Ministarstva životne sredine, po bliskosti sa medijima, našla se i Agencija za privatizaciju, od koje su informativna glasila u prošloj godini uzela 62 miliona dinara. Baš taj novčani iznos objasnio je zbog čega mediji počinju da informišu javnost o skandaloznim privatizacijama tek kada se ta privatizacija zvanično poništi. Inače, najveća sredstva Agencija troši na štampane medije, i to "Večernje novosti", "Blic", "Politiku" i "Press", dok usluge aukcijskih prenosa vrši TV Avala, koja se nalazi u vlasništvu konsultanta ove televizije i konsultanta Agencije Danka Đunića.
Sve nacionalne televizije bile su na platnom spisku Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, utvrdili su istraživači Saveta. Oni čak tvrde da su i posle ostavke ministra ekonomije Mlađana Dinkića, ti plaćeni mediji vodili njegovu odbrambenu kampanju. Za Dinkića su neki političari tvrdili da je najveća štetočina srpske privrede. U toj odbranaškoj borbi prednjačila je, tvrdi Savet, TV B92 koja je i posle izlaska iz Vlade revnosno pratila Dinkićeve angažmane.
Televizija B92 je samo u 2009. godini od Ministarstva ekonomije inkasirala 14,34 miliona dinara, TV Pink 14,18 miliona dinara, a RTS 11,06 miliona dinara, dok su štampani mediji ukupno dobili 2,7 miliona dinara. Ipak, najbolje je prošao magazin "Status" koji je samo za 2010. godinu od ovog Ministarstva dobio 3,3 miliona dinara sa obavezom da u svakom broju objavi izveštaj o radu Ministarstva ili samog Dinkića.
Vakcine pod tepihom
Ministarstvo zdravlja je zajedno sa Institutom Batut godinama, u vreme dok je ministar bio Tomica Milosavljević, trošilo za promocije oko 60 miliona dinara. "Politika" je od tog novca inkasirala 3,22 miliona dinara, "Blic" 2,36, "Danas" 1,2 miliona dinara. TV B92 5,53 miliona dinara, RTS 5,8 miliona dinara i TV Avala 2,74 miliona dinara, sa napomenom da su sve te medijske kuće najmanje još po toliko dobile i od Instituta Batut.
Otuda, nije bilo ni čudno, zaključuje Savet, što nije bilo ni kritičkih tekstova u vreme kupovine vakcine protiv svinjskog gripa, iako se od početka sumnjalo da je reč o prevari.