Tajne ministra Blaznavca

Prvi mu je prišao ministar unutrašnjih dela Nikola Hristić, znajući istinu o prošlosti svog kolege. Blaznavac je najpre bio u policijskoj službi, a od 1848. ađutant kneza Aleksandra Karađorđevića.

Zaštitnik mu je bio Stevan Petrović Knićanin, komandant vojne uprave u Kragujevcu, koji je komandovao i policijom. Blaznavac je na tom mestu dolazio do svih poverljivih dokumenata o praćenju obrenovićevaca i drugih viđenijih ljudi. Pošto je 1848. pao je u nemilost kod kneza, Knićanin ga je zadržao kao ličnog tajnog agenta. Blaznavca je poslao u Beč da se ubaci u službu Miloša Obrenovića, a on je uspeo od Miloša da izvuče plan o prevratu u Srbiji. Pošto je o tome obavestio Beograd, dobio je novi zadatak da Miloša namami u Zagreb i tamo ga uz pomoć šefa zagrebačke policije strpa u zatvor pod optužbom da je mađarski agent.

Ubrzo zatim, prekosavski Srbi su proglasili svoju vojvodinu, a iz Srbije im je priskočio u pomoć Knićanin sa dobrovoljcima. Blaznavac je postao njegov ađutant i u borbama se proslavio uništenjem jedne mađarske topovske baterije. Potom je u Beču i Parizu izučavao vojne nauke, upisao se i na vojnu školu u Mecu.

Po povratku u otadžbinu 1858. godine postao je pukovnik, što je bio najviši čin u srpskoj vojsci. Postao je i načelnik vojnog odeljenja u Ministarstvu policije. Atentat na kneza Mihaila zadesio ga je na mestu ministra vojnog i on je predstojeću bitku oko prestola rešio neposredno se obrativši vojsci za podršku. Tada je, zapravo, primenio iskustvo iz Pariza u kome se koju deceniju ranije zadesio baš kada je Luj Napoleon izveo državni udar.

Blaznavac je još tada došao do tvrdog zaključka da se ne diplomatijom, nego silom i bajonetom može učiniti sve što se želi u državi samo ako se nađe odlučan čovek u pravom trenutku. Vlada i Skupština su se pokorile volji ministra vojnog da na kneževski presto dođe mladi Milan Obrenović, a Blaznavac se predstavio kao prvi čovek u novoformiranom namesništvu koje će vladati do kneževog punoletstva.